Kome Se Pravda Podgorica: Zašto Je Crna Gora Pod Pritiskom Zagreba?

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore iznenada je saopštilo da sa Hrvatskom vodi razgovore "u duhu međusobnog uvažavanja, poštovanja i partnerskih odnosa", uz napomenu da se ti razgovori "ne komentarišu javno sve do postizanja obostrano prihvatljivih rešenja". Ipak, izjava je usledila nakon niza izjava koje ukazuju na suprotan ton u bilateralnim odnosima.

Plenković podseća na otvorena pitanja

Hrvatski premijer Andrej Plenković, na samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu, iskoristio je priliku da podseti crnogorsku stranu na više bilateralnih pitanja za koja Zagreb očekuje napredak. Među zahtevima su obeštećenje za navodne hrvatske "logoraše", pronalazak nestalih iz ratova 1990-ih, procesuiranje ratnih zločina, imovinsko-pravna pitanja, pitanje spomen-obilježja u Morinju, status školskog broda "Jadran" i razgraničenje na moru.

Odbijen predlog za Miodraga Lekića

Sve je dodatno zakomplikovano kada je iz Podgorice saopšteno da predlog predsednika Jakova Milatovića da u pregovorima učestvuje bivši ministar spoljnih poslova Miodrag Lekić nije prihvaćen. Lekić je ranije bio član komisije za razgraničenje oko Prevlake, ali Ministarstvo spoljnih poslova ga nije imenovalo u pregovarački tim.

U javnosti Lekić, iako ima diplomatsko iskustvo, i dalje se doživljava kroz istorijski kontekst (bio je ambasador SR Jugoslavije u Rimu), što su pojedini akteri iskoristili kao argument protiv njegove kandidature. Kritičari smatraju da je odbijanje Lekića signal da se traži pregovarač manje odlučan u zaštiti crnogorskih interesa.

Političke reakcije: optužbe o pritisku i reketu

Potpredsednik Demokratske narodne partije Milun Zogović upozorio je da građani imaju pravo da znaju da li su tokom prethodnih godina preuzimane bilo kakve obaveze prema Hrvatskoj i potcrtao je da ni aktuelna vlast ne može ostati po strani. "Građani imaju pravo da znaju koji su državni pregovarački ciljevi, gde su crvene linije i na koji način Vlada namerava da rešava pitanja koja je Zagreb problematizovao u nameri da reketira Crnu Goru na njenom evropskom putu", izjavio je Zogović.

Sporna pitanja: Morinje, Jadran i Prevlaka

Zagreb posebno insistira na obeštećenju za navodne žrtve iz Morinja. Prevlaka, poluostrvo na ulazu u Bokokotorski zaliv, sporna je od raspada bivše Jugoslavije; ostala je uređena Protokolom o privremenom graničnom režimu iz 2002. godine koji je Hrvatskoj dodelio kopneni deo Prevlake i morski pojas širine 550 metara, dok je deo akvatorijuma proglašen "ničijim morem".

U slučaju broda "Jadran" Ministarstvo odbrane Crne Gore tvrdi da je to crnogorsko plovilo, dok Zagreb isti zahteva. Pitanje Morinja dodatno je polarizovano postavljanjem spomen-ploče u oktobru 2022. godine, što su meštani i pojedini istoričari osporili zbog drugačije interpretacije uloge objekata u tom periodu.

Posledice po evropski put Crne Gore

Crna Gora je zatvorila još dva pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja EU i ocenjena je iz Brisela kao "skoro na pola puta" ka članstvu. Ipak, bilateralni sporovi sa Hrvatskom i pretnje blokadom pristupanja ukazuju na rizik da nerešena bilateralna pitanja mogu usporiti ili usloviti dalji napredak.

"Za građane je ključno da znaju gde su crvene linije i koje su državne pregovaračke ciljeve", rekao je jedan od sagovornika.

Dok traju formalni razgovori između Podgorice i Zagreba "u četiri zida", politička debata u Crnoj Gori ostaje žustra: pitanje izbora pregovarača, transparentnosti pregovaračkih ciljeva i eventualnih ustupaka postaje deo javne i partijske rasprave. Jasno je da će rešavanje otvorenih oblasti — od Prevlake do statusa "Jadrana" i spora oko Morinja — zahtevati istovremeno diplomatsku veštinu i političku odlučnost.