U Buniji, groblje Nyamurongo postalo je mesto brzih i bezbednih sahrana bez uobičajenih rituala, kako bi se sprečilo širenje Ebole. Zdravstveni timovi koriste nepropusne vreće i sanduke sa providnim panelima, dok antropolozi pregovaraju sa porodicama da sačuvaju elemente tradicije bez ugrožavanja bezbednosti. Poseban izazov predstavljaju rituali vezani za trudnice, a lokalni lideri i organizacije nastoje da pronađu prihvatljive i sigurne kompromise. Porodice apeliraju da se prizna realnost bolesti i poštuju mere zaštite.
Sahrane u dobu Ebole: Kako Nyamurongo menja običaje oplakivanja u Buniji
None of the usual crowds attend burials in this Bunia cemetery at the moment [BBC]
Groblje Nyamurongo u Buniji, epicentru aktuelnog izbijanja Ebole u provinciji Ituri, postalo je mesto ubrzanih, sterilnih ukopa bez uobičajenih rituala i okupljanja. Porodice dolaze da se oproste, ali su obredi prilagođeni tako da smanje rizik od prenošenja bolesti.
Many fresh graves can be seen at Nyamurongo cemetery [BBC]
Živa svedočanstva i bol
„Danas sam šesti put došao na groblje“, kaže Joel Lonza Makumbu dok objašnjava kako je virus odneo članove njegove porodice. „Juče sam sahranio oca. Danas se opraštam od majke.“ Izgubio je i tri sestre i šuraka, i dodaje: „Želim da ljudi znaju da Ebola postoji.“
The volunteers wear full PPE to collect the coffin from the tent that acts as a mortuary [BBC]
Zašto su bezbedne sahrane važne
Aktuelno izbijanje prouzrokovano je vrstom ebole Bundibugyo, koja ima približno 25% smrtnost među zaraženima. Virus se prenosi kontaktom sa zaraženim telesnim tečnostima — krvlju, urinom, povraćanim sadržajem, semenom i majčinim mlekom — zbog čega su striktne procedure i bezbedne sahrane ključne za zaustavljanje širenja.
[BBC]
Praktične promene na terenu
Zdravstveni timovi i volonteri IFRC-a rade po strogo utvrđenim protokolima: tela se stavljaju u nepropusne vreće, koje se zatim smeštaju u sanduke. Sanduci često imaju providne panele, a vreće za telo su sada sa providnim filmom na vrhu da bi porodice mogle da vide lice pre ukopa. Sahrane traju kratko — ponekad manje od 10 minuta — timovi ulaze, obavljaju postupak i pažljivo se dezinfikuju pri povratku.
[Getty Images/BBC]
Uvažavanje tradicije i pregovori
Ove promene često udaraju u duboko ukorenjene običaje. U Ituriju se pokojnik tradicionalno oblači svečano, peva i ispraća uz višednevne obrede jer se veruje da osoba „putuje“ u svet predaka. Julienne Anoko, antropolog iz WHO, objašnjava kako tim pažljivo pregovara s porodicama: slušaju, iskazuju saučešće i koriste poznavanje kulture da bi objasnili rizike i postigli kompromis.
„Pregovaramo da porodica prihvati neprihvatljivo. Nekad to traje i po nekoliko dana, ali koristim znanje o njihovoj kulturi da bismo pronašli rešenje“, kaže Anoko.
Teške odluke — sahrane trudnica
Jedan od najosetljivijih izazova je ritual vezan za trudnice: zajednice veruju da trudna žena ne bi trebalo da bude sahranjena sa plodom, pa se ponekad fetusi vađaju i sahranjuju odvojeno. Takve intervencije podrazumevaju direktan kontakt sa telesnim tečnostima i predstavljaju veliki rizik za prenos Ebole, pa zdravstveni radnici nastoje da objasne opasnosti i ponude bezbedne alternative koje poštuju osećanja porodice.
Fleksibilnost tamo gde je moguće
Maria Munoz-Bertrand iz IFRC-a naglašava da timovi nastoje da uključe što više tradicionalnih elemenata bez ugrožavanja sigurnosti: vidljivost lica kroz providan film, dodavanje ličnih predmeta u sanduk ako ne predstavljaju rizik, i omogućavanje porodicama da prisustvuju iz udaljenosti. Ključ je informisanost, pristanak i saradnja sa zajednicom.
Zaključak
Dok se zdravstveni radnici bore da zaustave epidemiju, antropolozi i volonteri pokušavaju da održe most između nauke i tradicije. U Nyamurongou se, pored tuge i gubitka, vidi i napor da se zaštite životi — ali i da se poštuje dostojanstvo preminulih i osećanja njihove porodice.
Joel Lonza Makumbu završava: „Imam rođake u centrima za lečenje. Ne znam šta nosi sutra. Ali želim da svi znaju da Ebola je stvarna.“
Pomozite nam da budemo bolji.
