Evropski parlament usvojio je novi okvir koji reguliše biljke nastale novim genetskim tehnikama (NGT), prebacujući fokus sa tehnologije na genetske osobine konačnog organizma. NGT biljke su podeljene na NGT-1 (manje izmene, tretman kao konvencionalni usevi nakon verifikacije) i NGT-2 (složenije izmene koje ostaju pod pravilima za GMO). Pravila važe za uzgoj u EU i za uvoz, predviđaju praćenje uticaja na održivost, kao i mogućnost patentiranja, dok su NGT zabranjene u organskoj proizvodnji uz izuzetak tehnički neizbežne prisutnosti NGT-1.
Evropski parlament usvojio nova pravila za NGT biljke: šta se menja i kako utiče na poljoprivredu
Evropski parlament usvojio je novi regulatorni okvir za biljke razvijene novim genetskim tehnikama (NGT), čime je promenjena ranija praksa zasnovana na metodi stvaranja. Umesto da se reguliše tehnologija, fokus nove uredbe je na genetskim osobinama konačne biljke.
Predlog koji je Komisija EU predstavila 2023. godine bio je privremeno usaglašen između Parlamenta i Evropskog saveta u decembru 2025. Tokom procesa odlučivanja utvrđene su dve glavne kategorije NGT biljaka:
Podjela NGT biljaka
NGT-1: Biljke sa ograničenim genetskim izmenama koje su slične promenama koje mogu nastati konvencionalnim oplemenjivanjem. Nakon verifikacije, ove biljke biće tretirane kao konvencionalni usevi i ne podležu punim pravilima za GMO.
NGT-2: Biljke sa opsežnijim ili složenijim genetskim promenama. One ostaju pod postojećim pravilima EU za GMO, uključujući obaveznu procenu rizika, autorizaciju pre stavljanja na tržište, kao i zahteve za sledljivost i označavanje.
Opseg i obaveze
Nova pravila važe kako za biljke uzgajane u EU, tako i za uvezene proizvode. Članice zadržavaju mogućnost da, čak i nakon odobrenja na nivou EU, ograniče ili zabrane uzgoj određenih NGT biljaka na svojoj teritoriji.
Regulativa predviđa i praćenje uticaja NGT biljaka na održivost poljoprivrede, a takođe dopušta i patentiranje rešenja zasnovanih na NGT, osim za osobine ili sekvence koje postoje u prirodi ili su dobijene isključivo biološkim putem.
NGT tehnologije neće biti dozvoljene u organskoj proizvodnji, ali je predviđeno da tehnički neizbežna prisutnost NGT-1 biljaka ne predstavlja neusklađenost sa pravilima organskog uzgoja.
Primeri i očekivani efekti
U saopštenju se navodi da su neki proizvodi nastali pomoću NGT već dostupni ili u naprednoj fazi razvoja izvan EU — primeri uključuju pšenicu sa smanjenim sadržajem glutena, krompir otporan na patogene i kukuruz otporniji na sušu. Poljoprivredne asocijacije, kao što su Copa i Cogeca, pozdravile su odluku i istakle očekivanja o bržem razvoju sorti otpornijih na štetočine, sušu i ekstremne vremenske uslove.
„Evropski poljoprivrednici već dugo traže pristup ovim savremenim alatima oplemenjivanja… Omogućavanjem bezbednih, na nauci zasnovanih tehnologija, Parlament štiti našu bezbednost hrane i gradi konkurentniju Evropu,“ istakla je izvestiteljka Jessica Polfjärd.
Šta to znači za Srbiju i region
Iako Srbija nije članica EU, promena pravila u Uniji može uticati na izvozno-trgovinske tokove, zahteve za uvoz i standarde semena i poljoprivrednih proizvoda. Srbanski proizvođači i istraživači koji sarađuju sa evropskim partnerima trebalo bi da prate primenu uredbe i eventualne implikacije na pristup tržištima, sertifikaciju i izvozne procedure.
Ovaj zakon predstavlja značajan pomak u načinu na koji se regulišu savremene biotehnologije u poljoprivredi — cilj je da se ubrza inovacija dok se istovremeno održava bezbednosni okvir i transparentnost za potrošače.
Pomozite nam da budemo bolji.
