1997. NOAA PMEL je snimio ultra niskofrekventan signal nazvan "BLOOP" koji je registrovan na hidrofonima širom Tihog okeana. Početne spekulacije uključivale su ideje o neotkrivenom gigantskom stvoru, jer je frekvencijski profil podsećao na poziv životinje, a amplituda bila izuzetno velika. Nakon višegodišnjeg praćenja i analize, 2005. je utvrđeno da je najverovatniji izvor bio krio‑seizam ili kalving velikih ledenih masa u području između Bransfieldovog tjesnaca i Ross Sea-a. Umesto čudovišta, BLOOP je bio zvuk leda koji se lomi — signal promena u polarnim regionima.
BLOOP: Zvuk Koji Je 1997. Odjeknuo Celim Tihim Okeanom — Izvor Potvrđen 2005.
This Mysterious Sound Stumped Scientists for YearsMeaghan Skinner Photography - Getty Images
U leto 1997. naučnici iz NOAA-inog Pacific Marine Environmental Laboratory (PMEL) zabeležili su misteriozan, ultra niskofrekventan zvuk toliko jak da su ga hidrofonima registrovali širom Tihog okeana — na udaljenostima većim od 3.100 milja (≈5.000 km). Signal je ubrzo dobio nadimak „BLOOP“ i izazvao talas nagađanja u naučnoj i javnoj sferi.
Šta su prvo pomislili?
Spektar frekvencija BLOOP-a podsećao je na poziv velikog živog bića, dok je njegova amplituda delovala daleko većom od glasova poznatih morskih sisara — navodno i do dvostruko "glasnijom" od plavog kita. To je dovelo do spekulacija o neotkrivenim džinovskim stvorenjima, teoretičarima zavera i čak literarnim asocijacijama na Lovecraftovu fikciju.
„Neobično je kada se zvuk zabeleži na svim senzorima koje imamo raspoređene,“ rekao je Robert Dziak, tadašnji menadžer NOAA Acoustics Programa. „Ako je u pitanju brod ili kit, obično nije dovoljno glasno da se čuje preko celog Pacifika. Ovaj signal je odmah delovao jedinstveno.“
Kako su istraživači postupali?
Umesto brzih zaključaka, PMEL je nastavio da prati i beleži slične signale, pomerajući mrežu hidrofonâ bliže Antarktiku i beležeći ponovljene niske i snažne emisije zvuka. Godinama su prikupljali podatke, proveravali spektre i upoređivali izvorne zapise sa poznatim akustičkim potpisima bioloških i geofizičkih događaja.
Otkriveni izvor — ledeni potres i kalving
Analize sprovedene tokom narednih godina su, konačno 2005., ukazale na najverovatniji uzrok: geofizički događaji povezani sa ledenim masama — takozvani ledeni potresi (cryoseisms) odnosno kalving (odlamanje velikih delova glečera ili ledenih polica). Takvi događaji stvaraju širokopojasne zvučne impulse i harmonike koje mogu biti detektabilne na velikim udaljenostima, naročito u hladnim, tišim vodama Južnog okeana.
Analize smera i jačine signala ukazivale su na region između Bransfieldovog tjesnaca i Ross Sea-a kao verovatan izvor, pri čemu su i Cape Adare i Scotia Sea takođe identifikovani kao oblasti u kojima su zabeleženi slični zvuci.
Zašto je to važno?
Iako rezultat nije bio senzacionalni „morski monstrum“, otkriće BLOOP-a nosi snažnu naučnu i klimatsku poruku: ogromne dinamike ledenih masa oslobađaju znatne količine energije i ostavljaju merenjeable akustične tragove. Povećana učestalost kalvinga i promena u glečerskim sistemima, povezani s globalnim zagrevanjem, znače da će se takvi događaji verovatno češće pojavljivati i da služe kao indikator promena u polarnim ekosistemima.
Zaključak: Misterija BLOOP-a je razrešena kao prirodni geofizički fenomen — glas leda koji se lomi. Priča i dalje podseća na veličinu i snagu polarnih sistema i na važnost akustičkog praćenja okeana za razumevanje klimatskih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
