Mogu Li Ovi Tajanstveni „Blobovi“ Imati Svest? Nalaze Se Svuda Oko Nas

Možete ih sresti u šumi, u vrtu ili na travnjaku — svetložuti, razgranati “blobovi” koji se šire kao da tragaju za nečim. U laboratoriji su iznenadili istraživače sposobnošću da savladaju prepreke i donose navodno „racionalne“ odluke, i sve to bez mozga. Kako to funkcioniše i može li se reći da su ti organizmi svesni?

Šta je Cellular Basis of Consciousness (CBC)?

Devedesetih je predložena teorija Cellular Basis of Consciousness (CBC), koja tvrdi da su osnovni fenomeni života i senzacije međusobno povezani: po toj ideji, mnogi oblici života imaju neku vrstu senzornog iskustva i primitivne samosvesti. Autori CBC navode da i prokarioti (bakterije) pokazuju asocijativno učenje, memoriju, navigaciju i donošenje odluka.

Napomena: CBC je kontroverzna i nije široko prihvaćena kao zamena za kompleksnije teorije svesti — mnogo naučnika smatra da je neophodno razlikovati jednostavne biološke funkcije od subjektivnog iskustva kakvo imaju ljudi.

Primeri iz prirode i laboratorije

Klasičan primer je sluzavi plesnjak Physarum polycephalum — kolonija jednokeličnih eukariota koja se može objediniti u veliku masu sa više jezgara. P. polycephalum je pokazao sposobnosti kao što su rešavanje labirinta i optimizacija puteva bez nervnog sistema: deluje kao kolektiv koji koordinisano istražuje okolinu.

U studiji objavljenoj u PRX Life (jul 2026) istraživači su zabeležili da je P. polycephalum, pod uticajem snažne gladi, odlučio da se probije kroz područje obasjano plavim svetlom — koje mu je prirodno neprijatno — kako bi stigao do hrane. Kretanje je postizano ritmičkim, talasastim kontrakcijama koje su pomerale delove mase.

Bakterije i Kvorn-Senziranje

Ne samo plesnjaci: neke bakterije koriste mehanizme kolektivne komunikacije poznate kao kvorum-senziranje. Primer je morska bioluminiscentna bakterija koja izlučuje signalnu molekulu i „uključuje“ svetlucanje tek kada populacija dostigne dovoljnu gustinu. Kako objašnjava molekularna biologinja Bonnie Bassler, bakterije u suštini „pričaju, broje i obavljaju zadatke u grupi“ — što je jednostavan oblik koordinacije koji daje kolektivne sposobnosti koje pojedinačni ćelijski član nema.

Šta znači „svest“ u ovom kontekstu?

Većina naučnika koja ispituje ovakve primere razlikuje „proto-svest“ ili senzornu sposobnost od ljudske samosvesti. Ako bi ovi organizmi imali iskustvo, ono bi verovatno ličilo na jednostavnu, automatsku intuiciju — reakcije koje integrišu čulne informacije i prethodna „učenja“ — a ne na refleksivno osećanje sopstva.

Zašto je ovo važno?

Otkrivanje kako kolektivne ćelijske interakcije proizvode koordinisano ponašanje pomaže da se razumeju principi koji mogu stajati i iza complexnijih mreža, uključujući mozak. Ipak, važno je zadržati oprez pri tumačenju: impresivna sposobnost rešavanja problema ne mora automatski značiti postojanje subjektivnog doživljaja.

Zaključak: „Blobovi“ i bakterijske zajednice pokazuju da kolektivni, jednodušni sistemi mogu reproducirati ponašanja koja deluju inteligentno. Teorije poput CBC podstiču raspravu, ali pitanje da li su ti organizmi istinski „svesni“ ostaje otvoreno i predmet daljih istraživanja.