Vruće i suvo vreme podstiče formiranje prizemnog ozona, crnog ugljenika i metana, koji ugrožavaju zdravlje ljudi i prinos useva. Maj 2025. bio je drugi najtopliji maj prema C3S, a Engleska i Vels su zabeležili najtoplije proleće. Stručnjaci upozoravaju da se "sezona ozona" pomera ranije zbog klimatskih promena i šumskih požara, te preporučuju smanjenje VOC emisija, ograničenja saobraćaja i bržu tranziciju na čistu energiju.
Zašto talasi vrućine pogoršavaju zagađenje vazduha — i šta možemo učiniti
Tourists hold umbrellas to protect themselves from the sun during a heatwave at the Trocadero square, in Paris, on June 30, 2025. French authorities put Paris on red alert for extreme heat and Spain and Portugal reported record temperatures as a heatwave gripped southern Europe and Britain on June 30, 2025, triggering health warnings and fuelling wildfires. (Photo by Ludovic MARIN / AFP) (Photo by LUDOVIC MARIN/AFP via Getty Images)AFP via Getty Images
Turisti se štite od sunca na Trgadeu (Trocadéro) u Parizu 30. juna 2025. Francuske vlasti su tog dana stavile grad na crvenu uzbunu zbog ekstremnih vrućina, dok su Španija i Portugal prijavili rekordne temperature koje su podstakle zdravstvena upozorenja i šumske požare.
S porastom temperatura širom Evrope ponovo je u fokus istaknuta povezanost između talasa vrućine i zagađenja vazduha. Vruće, suvo i mirno vreme pogoduje formiranju snažnih zagađivača — posebno prizemnog (troposferskog) ozona, crnog ugljenika i metana — koji ugrožavaju zdravlje ljudi, smanjuju prinose useva i oštećuju ekosisteme.
Kako vrućina povećava zagađenje
Hemijske reakcije koje stvaraju prizemni ozon zavise od sunčeve svetlosti i visokih temperatura. Predkursorni gasovi kao što su azotni oksidi (NOx) iz saobraćaja i industrije i hlapljiva organska jedinjenja (VOCs) — iz hemijske proizvodnje, rastvarača, ali i iz biljaka — reaguju pod uticajem sunca i toplote i formiraju ozon blizu tla. Istovremeno, visoke temperature i stabilne atmosferske situacije (npr. sistemi visokog pritiska) smanjuju razmenu vazduha, pa se zagađivači zadržavaju duže u gradovima.
Šta pokazuju podaci iz 2025.
Copernicus Climate Change Service (C3S) izvestio je da je maj 2025. bio drugi najtopliji maj ikada zabeležen globalno, kako na kopnu tako i na moru. Britanski Met Office je saopštio da su Engleska i Vels imale najtoplije proleće u zabeleženoj istoriji, a u nekim oblastima je krajem maja zabeleženo šest uzastopnih dana sa temperaturama iznad 30 °C. U Francuskoj je u maju zabeležen neuobičajeno rani, nacionalni skok u nivoima ozona, a suvo i mirno vreme podiglo je nivoe zagađenja i u nekim delovima Ujedinjenog Kraljevstva.
Uticaj šumskih požara i gradskih izvora
Laurence Rouil, direktorka Copernicus Atmosphere Monitoring Service (CAMS), ističe da sezona visokih koncentracija ozona obično počinje krajem juna, ali da se u poslednje vreme pomera ranije. Šumski požari oslobađaju velike količine predkursornih materija koje pojačavaju i ozon i sitne čestice (PM2.5).
"Veoma je važno pronaći rešenja za ublažavanje ozona, jer je povezan sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima i ima štetne posledice po ekosisteme i prinose useva," kaže Rouil.
Albert Presto sa Carnegie Mellon University ukazuje na manje očigledne lokalne izvore: isparenja pri točenju goriva na benzinskim pumpama ili iz benzinskih kosilica takođe mogu doprineti porastu zagađenja u toplim uslovima. On dodaje da gradovi postaju značajno zagađeniji kada su topliji, zbog kombinacije meteoroloških uslova i lokalne strukture urbanih sredina.
Zdravstveni i poljoprivredni rizici
Prizemni ozon iritira disajne puteve, pogoršava astmu i hronične respiratorne bolesti, i povezan je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih problema. Za biljke ozon deluje kao „hemijski sunovrat“ — oštećuje ćelijske zidove i smanjuje fotosintetsku sposobnost, što umanjuje prinose i sposobnost šuma da skladište ugljenik.
Mere ublažavanja
Stručnjaci predlažu kombinaciju lokalnih, regionalnih i globalnih mera: smanjenje industrijskih emisija VOC-a, privremeno ograničavanje saobraćaja tokom predviđenih visokih koncentracija ozona, brža tranzicija na čistu energiju, podsticanje aktivnog prevoza i elektrifikacija industrije. Takve mere istovremeno smanjuju i emisije superzagađivača (npr. metan i crni ugljenik) koje imaju snažan kratkoročni uticaj na zagrevanje.
"Ne možemo rešiti problem prizemnog ozona bez regionalnih i globalnih napora. Suočavanje sa superzagađivačima je jedan od najboljih načina da u kratkom roku smanjimo zagrevanje," kaže Rachel Huxley iz organizacije Wellcome.
Zaključak: kako se talasi vrućine šire i postaju intenzivniji, povećanje nivoa prizemnog ozona i drugih zagađivača postaje očekivano. Odgovor zahteva brze lokalne mere za hitne slučajeve i dugoročne političke i tehnološke promene na nivou regiona i sveta.
Ovaj tekst je zasnovan na izvorima Forbes.com, Copernicus C3S i izjavama stručnjaka iz CAMS, Wellcome i Carnegie Mellon University.
Pomozite nam da budemo bolji.
