Vlade širom sveta razmatraju zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina nakon australijskog primera sa velikim novčanim kaznama za platforme. Pojavile su se i prve teškoće — mladi koriste VPN, tuđe naloge i prebacuju se na neregulisane servise. Stručnjaci smatraju da je efektivniji pristup ciljano ograničavanje štetnih funkcija platformi (beskonačno skrolovanje, algoritmi preporuka) i jačanje odgovornosti kompanija, umesto opštih zabrana koje mogu produbiti nejednakost i izazvati pravne probleme u EU.
Globalna ofanziva protiv prisustva dece na društvenim mrežama: Hoće li zabrane zaista pomoći?
Globalne vlade pojačavaju pritisak na velike platforme: Australija je prva uvela zabranu naloga mlađih od 16 godina, a Velika Britanija, Kanada i više evropskih zemalja razmatraju slične mere. Dok kreatori politike tvrde da ciljaju zaštitu mentalnog zdravlja i bezbednosti mladih, stručnjaci upozoravaju na praktične, pravne i društvene probleme koji prate opšte zabrane.
Šta se dešava u praksi
U decembru je Australija usvojila izmene Zakona o bezbednosti na internetu koje nalažu platformama da blokiraju naloge korisnika mlađih od 16 godina ili se suoče sa novčanim kaznama do AUD 49,5 miliona (~34,7M USD) po prekršaju. Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada su predstavili ili najavili slične predloge, a brojne EU države razmatraju nacionalne pragove (Francuska 15, Austrija 14, Grčka i Španija 16).
Rizici i ograničenja u primeni
Praktično iskustvo iz Australije već pokazuje da mladi lako nalaze načine za zaobilaženje — koriste VPN-ove, pozajmljene uređaje i prebacuju se na manje regulisane platforme koje ne proveravaju starost. Stručnjaci upozoravaju da takve zabrane mogu podstaći migraciju ka rizicima i otvoriti pitanja lične privatnosti jer efektivna verifikacija uzrasta zahteva proveru identiteta široke populacije.
Michael Geist, profesor prava (University of Ottawa): „Zabrane se lako zaobilaze i mogu stvoriti obavezan sistem verifikacije identiteta za sve korisnike. Rešenje je u smanjenju štetnih uticaja za sve korisnike, a ne u isključivanju dece.“
Alternativa: Regulacija funkcija, ne isključivanje
Mnogi istraživači predlažu ciljane mere koje bi direktno ograničile štetne elemente platformi — poput beskonačnog skrolovanja, agresivnih preporuka i nekontrolisanih AI chatbota — umesto opštih zabrana. Takav pristup traži od kompanija da preuzmu veću odgovornost za dizajn proizvoda i za mehanizme koji ciljaju maloletnike.
Pravni kontekst u EU i globalne implikacije
U EU, Digital Services Act (DSA) već postavlja pravila zaštite maloletnika i ima prednost pred nacionalnim zakonima, što komplikuje pojedinačne zabrane članica. Komisija je već uputila primedbe TikToku i Meta za potencijalno kršenje DSA; trajno kršenje može dovesti do kazni do 6% globalnog godišnjeg prihoda kompanije.
Na suprotnoj strani spektra, Kina primenjuje veoma stroge, uzrasno zasnovane restrikcije: režim za maloletnike, ograničen pristup sajtovima i drastična ograničenja vremena igranja i funkcionalnosti.
Nejednakost i društvene posledice
Eksperti upozoravaju da zabrane mogu produbiti nejednakost — porodice s više sredstava lakše će zaobići ograničenja (VPN, plaćeni servisi), dok su deca iz ranjivijih sredina lišena važnih resursa za obrazovanje i socijalnu podršku. Zbog toga su mnogi za to da se zaštita gradi oko digitalnog dizajna i javnih politika, a ne oko masovnog isključenja mladih iz online života.
Zaključak
Debata se svodi na izbor: da li izabrati strogu, ali često neefikasnu zabranu koja može imati neželjene posledice ili ciljanu regulaciju koju je teže sprovesti, ali koja direktno napada uzrok–dizajn platformi. Dok sudovi u SAD i regulatorni pritisci u EU stvaraju dodatnu dinamiku, zemlji koje razmatraju zabrane treba pažljivo da balansiraju zaštitu dece, privatnost i ravnopravnost pristupa.
Ključna poruka: Fokus na štetne funkcije platformi i odgovornost kompanija verovatno daje trajniju zaštitu nego opšte zabrane koje se lako zaobilaze i mogu produbiti društvene razlike.
Pomozite nam da budemo bolji.
