Zabranjeni Trampov intervju koji je zapalio G7 — Meloni oštro demantovala optužbe

Predsednik SAD Donald Trump izazvao je diplomatsku buru tvrdnjom iznetom tokom telefonskog intervjua za italijanski emiter LA7, u kojem je, prema njegovim rečima, rekla da je italijanska premijerka Giorgia Meloni “molitvom” tražila zajedničku fotografiju na samitu G7 u Evian-les-Bainsu.

Intervju s dopisnikom LA7 iz Vašingtona Danieleom Compatangelom dobio je neobičan epilog: novinar tvrdi da mu je Beloj kući navodno bilo zabranjeno da objavi originalni audio zapis razgovora, pa je umesto toga emitovan transkript. Compatangelo je rekao da su postojale "precizne direktive osoblja predsednika" da se razgovori ne distribuiraju s originalnim audiom već samo u pisanoj formi.

Tok razgovora (prevedeno):

Trump: Ja se time ne bavim. Mi samo želimo mir. Kako je vaša premijerka? Kako je ona?

Compatangelo: Upravo vas je srela na G7. Kakav utisak imate? O čemu ste razgovarali na onoj maloj klupi?

Trump: Šta je rekla kad me je srela?

Compatangelo: Pretpostavljam da je bila srećna zbog susreta i što ima prijatelja kao što ste vi?

Trump: Verovatno je srećna što sam razgovarao s njom! Nije bilo neophodno da razgovaram!

Compatangelo: Ispričajte mi o sastanku?

Trump: Ne znam šta da kažem! Molila me je za sliku! Toliko je želela fotografiju sa mnom. Ne bih to uradio, ali sažalio sam je!

Meloni je promptno odgovorila i energično demantovala tvrdnje. Njena reakcija, objavljena na italijanskom uz englesku verziju koju je pripremio LA7, glasila je između ostalog:

Postoje stvari koje zaslužuju momentalni odgovor. Izjave Donalda Trumpa su potpuno izmišljene. Iskreno sam zatečena. Ne razumem zašto se predsednik SAD tako odnosi prema svojim saveznicima. To nije prvi put. Mogu samo reći da je šteta što ne pokazuje istu odlučnost prema neprijateljima Zapada. Ali jedno mora da zapamti: Italija i ja nikoga ne molimo.

Sukob dve verzije — Trampove tvrdnje i Melonijinog javnog demantija — dodatno je zaoštrio napetost među saveznicima prisutnim na samitu. Sporna procedura objavljivanja transkripta bez originalnog audio‑zapisa otvorila je pitanja o transparentnosti i protokolima u komunikaciji između Bele kuće i medija.

Dok se pojedini mediji i akteri fokusiraju na diplomatske implikacije i verodostojnost izjava, slučaj je izazvao i širu debatu o tome kako se službeni razgovori prenose javnosti i u kojoj meri uredničke ili administrativne zabrane utiču na javni diskurs.