James Webb je omogućio prvi direktan uvid u atmosferu GJ504b („Ružičasti planet”) i otkrio metalne (solne) oblake koji menjaju spektralne potpise. Spektar pokazuje vodenu paru, metan, CO2 i amonijak, a podaci su prikupljeni za oko dva sata korišćenjem koronagrafije i naprednih algoritama. Otkriće ukazuje na visoko obogaćenje teškim elementima i ima implikacije za proučavanje hladnih planeta i braonih patuljaka.
JWST Otkriva Egzotične Metalne Oblake Na „Ružičastom Planetu” GJ504b
Svemirski teleskop James Webb (JWST) otvorio je prvi direktan pogled u atmosferu misterioznog objekta GJ504b, poznatog kao „Ružičasti planet”, i otkrio neobične oblake soli koje ranije nisu zabeležene na tako hladnim telima.
Kako su došli do otkrića
Međunarodni tim na čelu sa Aneeshom Baburajom (CIERA, Northwestern University), u saradnji sa Space Telescope Science Institute (uključujući Marshalla Perrina), iskoristio je koronagrafiju JWST-a i napredne algoritme za obradu podataka kako bi uklonio blještavilo zvezde domaćina i izolovao slab signal GJ504b. Umesto višednevnih posmatranja sa zemlje, visokofidencijalni spektar je prikupljen za otprilike dva sata.
Šta spektar otkriva
Dobijeni spektar razotkriva kompleksnu mešavinu vodene pare, metana, ugljen‑dioksida (CO2) i amonijaka. Međutim, teorijski modeli koji su pokušali da objasne te potpise dali su smislen rezultat tek nakon što su u njih ubačene podešene konfiguracije oblaka. Tim je testirao tri modela oblaka i zaključio da najbolje poklapanje daju metalni (solni) oblaci, čime je potvrđen prvi direktan dokaz postojanja takvih oblaka u atmosferi hladnog kosmičkog objekta.
Zašto su oblaci soli važni
Ti solni slojevi deluju kao atmosfera‑veo: utišavaju i menjaju spektralne potpise volatilnijih molekula koje se nalaze dublje u atmosferi, pa bez modelovanja oblaka nije moguće tačno odrediti sastav. Spektralna analiza takođe ukazuje da je GJ504b izrazito obogaćen teškim elementima (astronomski "metalima"), što daje tragove o njegovom formiranju i evoluciji.
Osnovne karakteristike objekta
GJ504b kruži oko zvezde nalik Suncu na udaljenosti od oko 57 svetlosnih godina. Masa mu se procenjuje na približno 25 puta masu Jupitera, pa se nalazi na granici između velikog gasnog džina i niskomasenog braonog patuljka — zbog čega ga istraživači opisuju kao "pratioca planetarne mase". Temperatura je relativno niska za egzoplanetne standarde, oko 290°C (≈550°F), a procenjeno je da je star između 2,5 i 4 milijarde godina.
Širi značaj
Ovo otkriće nije samo dokaz nove vrste oblaka — ono pokazuje i koliko su infracrvena posmatranja iz svemira i napredna obrada podataka ključni za proučavanje slabih, hladnih objekata u galaksiji. Metodologija i nalazi mogu pomoći u razumevanju sličnih procesa u našem Sunčevom sistemu, npr. pri proučavanju amonijačnih ili ledenih oblaka na Jupiteru i sličnim telima.
Studija je objavljena u časopisu The Astronomical Journal.
Pomozite nam da budemo bolji.
