Nedelja u nauci: Implant koji vraća glas, prvi nuklearni satovi i neočekivan obrazac u hodanju

Ova nedelja u nauci donosi nekoliko važnih i uzbudljivih vesti: medicinski pionirski uspeh koji je povratio govor muškarcu sa ALS-om, dva nezavisna tima koji su napravili prve radne nuklearne satove, kao i neočekivan obrazac u ljudskom kretanju. Pored toga, objavljena su otkrića o drevnom udarnom krateru, mehanizmu brzog zatvaranja Venerine muholovke i dve moždane podvrste autizma.

Implant u mozgu vraća glas čoveku sa ALS-om

Casey Harrell, koji boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), koristi implant i stalno aktivan sistem za dekodiranje moždane aktivnosti u tekst već skoro dve godine. Sistem je omogućio da izrazi više od 183.000 rečenica — oko 2 miliona reči — i da svoj govor reprodukuje u digitalnom glasu osmišljenom da zvuči slično njegovom vlastitom. Tehnologija mu je omogućila da nastavi sa radom i, što je najvažnije, da komunicira sa porodicom i prijateljima. Tim koji stoji iza tehnologije ističe da je efekat za korisnika bio životno promenljiv.

Nuklearni satovi: sledeći korak u preciznom merenju vremena

Fizičari su napravili prvi funkcionalni "nuklearni" sat koristeći izotop torijum-229 (Th-229). Za razliku od klasičnih atomskih satova koji mere prelaze elektrona, nuklearni satovi oslanjaju se na promene energetske razine u samom jezgru atoma. Dva nezavisna tima — jedan u Evropi i jedan u Kini — pokazala su praktičnu realizaciju koncepta. Iako novoizrađeni uređaji još ne nadmašuju najpreciznije atomske satove, ovo je važan korak koji otvara mogućnosti za otpornije satove i primene u ispitivanju tamne materije i mogućih promena fundamentalnih konstanti.

Neočekivan obrazac u hodanju: sklonost ka okretanju suprotno od kazaljke na satu

U eksperimentima sprovedenim u Španiji i Japanu, istraživači su otkrili blagu ali statistički značajnu sklonost ljudi da se pri kretanju češće okreću suprotno od kazaljke na satu (nalijevo). Nalaz se pojavio u različitim okruženjima i uzorcima starosnih grupa, što ukazuje na ponovljiv signal, a ne slučajnu varijaciju. Uzrok je još nepoznat — autori predlažu više mogućih bioloških i kulturnih objašnjenja i pozivaju na dalje istraživanje. Otkriće može imati praktične primene u planiranju javnih prostora, upravljanju gužvama i evakuacionim rutama.

Dodatna otkrića

Ora Banda — skriveni udarni krater: Geolozi u Zapadnoj Australiji, dok su tragali za zlatom, pronašli su dokaze o drevnom meteoritnom udaru koji je istopio stenu i izbacivao zlatonosni materijal. Struktura nazvana Ora Banda retka je po tome što je drugi potvrđeni krater formiran u arhaičnim zelenim stijenama.

Kako Venerina muholovka zatvara zamku: Istraživači su otkrili da brzo zatvaranje zamke delom dolazi od naglog omekšavanja ćelijskih zidova na spoljnjoj strani lista, što omogućava brzi mehanički prelom i efikasno hvatanje plenova. Ovaj biološki mehanizam može poslužiti kao inspiracija za meke, bioinspirisane uređaje.

Dve moždane podvrste autizma: Nova studija koja je obuhvatila podatke iz ljudi i modelnih životinja identifikovala je dve moždane podvrste autizma: jedna koju karakteriše smanjena moždana povezanost i angažman sinaptičkih gena; druga sa povećanom povezanošću i naglašenim imunitetnim signalima. Ako se potvrde, ove podvrste mogu pomoći u targetiranijem pristupu istraživanju i lečenju.

Napomena: Priče ScienceAlert-a pišu, proveravaju i uređuju ljudi — nisu automatski generisane veštačkom inteligencijom.

YouTube Thumbnail

A still image from one of the experiments, showing the position of people (red dots) and recent movement (the orange lines). (Echeverría-Huarte et al. CC-BY-ND)

(koto_feja/Getty Images)

Casey Harrell using a brain-implant interface, with his wife and daughter nearby. (UCD)

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

(Alberfb/iStock/Getty Images Plus)

Venusflytraps (Dionaea muscipula) can act fast enough to catch flies. (marcouliana/iStock/Getty Images Plus)

(Discovery Access/Getty Images)