Sir John Stringer iz NATO-a upozorava da je era jeftinih dronova i masovnih napada promenila pravila igre za zapadnu vazdušnu odbranu. NATO mora da uvede jeftinije, skalabilne sisteme (npr. interceptor-dronove), šire senzore i otpornije komandne centre, ali i da napada izvore pretnji. Čak ni velike investicije možda neće omogućiti zaštitu svih ciljeva u velikom ratu, pa će biti potrebno praviti teške prioritete.
NATO: Jeftini dronovi Mijenjaju Pravila Igre — Zapad Mora Preoblikovati Vazdušnu Odbranu
The West still needs advanced jets and missiles to stop attacks, but it also needs other, cheaper defenses.JACK GUEZ/AFP via Getty Images
Visoki komandant NATO-a upozorava da je tradicionalni zapadni model vazdušne odbrane, zasnovan na skupim avionima i presretačkim raketama, pod pritiskom novog talasa jeftinih dronova i masovnih vazdušnih napada.
Zašto je promena neophodna
Sir John Stringer, zamenik Vrhovnog savezničkog komandanta u Evropi, kaže da «dani kada smo mogli da budemo reaktivni i da svaku pretnju rešavamo klasičnim sredstvima — borbenim avionima i nekoliko sistema zemlja-vazduh — su završeni». Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazuju da protivnici danas mogu da koriste jeftine, masovno lansirane bespilotne letelice koje lako mogu preplaviti skupu odbranu.
Skupi presretači nasuprot jeftinim dronovima
Stringer navodi jasan primer neodrživosti trenutnog pristupa: iranski dronovi tipa Shahed procenjuju se na oko $20.000–$50.000 po komadu, dok presretač Patriot PAC-3 košta približno $3,7 miliona. Korišćenje takvih skupo platičkih presretača protiv jeftinih sistema brzo troši zalihe i novac.
Šta Zapad treba da radi
Preporuke koje iznosi NATO uključuju:
Ukraine has developed a host of innovative drones and counter-drone solutions, with many of the companies creating them not being traditional defense companies.credit should read Nina Liashonok / Ukrinform/Future Publishing via Getty Images
- Investiranje u veliko, jeftinije odbrambene sisteme — npr. interceptor-dronove koji presreću druge dronove.
- Širenje mreže jeftinih senzora za rano otkrivanje i praćenje bespilotnih sistema.
- Korišćenje elektronskog ratovanja i drugih nekinetičkih rešenja uz konvencionalne sisteme.
- Razuđivanje i učvršćivanje komandnih centara kako bi bili otporniji na napade.
- Usmeravanje napora i kapaciteta i na napade protiv izvora pretnji — fabrike, logistiku i lance snabdevanja — a ne samo na presretanje projektila i dronova u letu.
«Ne samo da treba gađati strelu, već i strelca — ja želim da pogodimo mesta gde se strele prave», rekao je Stringer, ističući važnost napada na proizvodne kapacitete i lance snabdevanja protivnika.
Role primjeri i industrijska spremnost
Ukrajina je postala primer kako niska cena i brz razvoj mogu promeniti igru: razvila je jeftine interceptor-dronove i pristupačne senzore koje partneri sada prate. Stringer poziva članice NATO-a da prošire svoje industrijske baze — ne samo klasične odbrambene kompanije, već i širi industrijski lanac koji može brzo da se prilagodi ratnim potrebama.
Ograničenja i teške odluke
Čak i uz velike investicije, broj i raznovrsnost današnjih vazdušnih pretnji znači da Zapad možda neće moći da zaštiti sve mete u velikom sukobu. Države će morati doneti teške odluke o prioritetima — koje vojne ciljeve, gradove i infrastrukturu štititi kada je resursa ograničeno.
Stringer podseća da ovo menja i koncepciju vazdušne superiornosti: potpuna, dugotrajna kontrola neba možda više nije izvodljiva, već će biti ostvariva u kratkim intervalima i u ograničenom opsegu. Ipak, osiguranje pristupa i manevarskih mogućnosti ostaje ključni cilj.
Zaključak: NATO se suočava sa jednom od najvećih promena u vazdušnoj odbrani u decenijama — potreban je prelazak sa skupih, centralizovanih rešenja na raznovrsne, skalabilne i cenovno efikasne sisteme koji kombinuju odbranu, industrijsku spremnost i napad na izvore pretnji.
Pomozite nam da budemo bolji.
