U februaru 2025. Falcon 9 je doživeo nekontrolisani ponovni ulazak i raspao se nad Evropom, pri čemu je oslobođen oblak litijuma koji se proširio preko više od 1.000 milja (oko 1.600 km). Nivoi litijuma u gornjoj atmosferi porasli su ~10× i ostali povišeni oko 20 sati; ključna merenja došla su iz lidar sistema u Nemačkoj. Studija objavljena u Nature (2026) poziva na dalje praćenje zbog mogućih posledica po ozon i klimu.
Falcon 9: Prvi Dokaz 'Nevidljivog' Zagađenja — Oblak Litijuma Preko Evrope Posle Nekontrolisanog Re‑ulaska
a Falcon 9 rocket launch from SpaceX - 6381380/Getty Images
U februaru 2025. raketa Falcon 9 kompanije SpaceX doživela je kvar motora i nekontrolisani ponovni ulazak u atmosferu, umesto planiranog spuštanja u Tihi okean. Delovi rakete su se raspali nad više delova Evrope, a krupniji fragmenti pali su i unutar naseljenog mesta u Poljskoj, ugrožavajući bezbednost lokalnog stanovništva. Incident je izazvao javnu pažnju, ali je istovremeno pružio retku priliku naučnicima za analizu zagađenja gornjih slojeva atmosfere.
Šta su istraživači otkrili?
Tokom raspadanja u atmosferi raketa je oslobodila oblak litijumske pare koji se proširio preko više od 1.000 milja (oko 1.600 km) preko evropskog kontinenta. Naučnici su zabeležili porast koncentracije litijuma u gornjoj atmosferi za približno 10 puta u odnosu na uobičajene nivoe, i to tokom oko 20 sati nakon re‑ulaska.
a Falcon 9 rocket launch visible in the sky - allnewalbert/Shutterstock
Kako su to potvrdili?
Tim je kombinovao podatke sa više instrumenata i atmosferske modele vetrova. Ključna opservacija došla je iz lidar sistema u Nemačkoj, koji pomoću lasera može da detektuje tragove litijuma na velikim visinama. Modelovanjem transporta aerosola i vetrova naučnici su uspeli da prate oblak nazad do putanje rakete, što tim opisuje kao prvo direktno dokazivanje zagađenja gornje atmosfere izazvanog re‑ulazećim svemirskim ostacima. Rad je objavljen u časopisu Nature 2026. godine.
Zašto je litijum važan?
Litijum u Zemljinoj atmosferi je izuzetno redak i predstavlja svojevrsni „otisak prsta“ modernih svemirskih letelica — zato su ga istraživači posebno pratili. Dok drugi metali mogu poticati i iz prirodnih izvora (npr. meteora), prisustvo povećanih koncentracija litijuma snažno upućuje na antropogene izvore poput ostataka raketa.
SpaceX headquarters with a Falcon 9 booster next to it - Sven Piper/Getty Images
Mogući uticaj na životnu sredinu
Iako su trenutni podaci ograničeni na jedan događaj, autori studije upozoravaju da sve veći broj lansiranja i povrataka svemirskih objekata može dovesti do akumulacije metala i metalnih oksida u gornjim slojevima atmosfere. Takve promene potencijalno mogu uticati na hemiju ozonskog sloja i na to kako atmosfera apsorbuje i reflektuje solarnu energiju — sa posledicama po klimu. Međutim, neophodna su dodatna merenja i modeli kako bi se kvantifikovali kratkoročni i dugoročni efekti.
Odgovori i preporuke
Istraživači su rezultate poslali SpaceX‑u tražeći komentar, ali nisu primili odgovor pre objavljivanja rada. Autori pozivaju na sistematsko praćenje lansiranja i povrataka svemirskih objekata, širenje mreže posmatranja (npr. lidar, spektrometri) i unapređenje modela transporta čestica u gornjoj atmosferi kako bi se bolje razumeli potencijalni rizici po životnu sredinu i aviosaobraćaj.
Napomena za čitaoce: Iako je studija fokusirana na jedan incident, posledice po evropski vazdušni prostor i mogući uticaji na klimu čine temu relevantnom i za širu javnost i naučnu zajednicu.
Pomozite nam da budemo bolji.
