Nije Samo O Golog Tela: Kako „Neeksplicitne“ Slike Uništavaju Živote — Izveštaj Chayn

Novo istraživanje organizacije Chayn upozorava da tehnološke platforme i nadležni organi često ne prepoznaju štetu koju mogu prouzrokovati potpuno obučene fotografije jer sistem moderacije i zakonodavstvo još uvek pretežno procenjuju rizik kroz prizmu golotinje. Priče žena iz Pakistana i dijaspore pokazuju da slike bez eksplicitnog sadržaja mogu imati razorne društvene, emotivne i ekonomske posledice.

Šta se desilo?

U izveštaju Explicit Harms of Non-Explicit Images predstavljene su lične priče, uključujući iskustva glumice Ayeshe Omar i žene nazvane Mahnoor. Mahnoor je, kako navodi, izgubila ugled i porodične veze nakon što je bivši suprug dobio pristup njenom WhatsApp nalogu i delio fotografije koje nisu bile eksplicitne — ali su u njenoj zajednici bile dovoljno kompromitujuće da joj unište život.

Report author, Hera Hussain, warns an "image does not have to be nude for it to be harmful" [Emco Conference 2026]

„Izgubila sam svoj glas. Više se nisam osećala vidljivo,“ kaže Mahnoor, čija karijera i porodični odnosi trpe zbog objavljivanja privatnih snimaka.

Zašto golotinja nije jedini kriterijum

Hera Hussain, autorka izveštaja i osnivačica Chayn-a, ističe da sadržaj slike nije jedini pokazatelj štete. Ključni faktori su: odsustvo pristanka, namera onoga ko deli i posledice po osobu i njenu zajednicu. Fotografije sa vidljivom kosom, u zapadnoj odeći, selfiji sa prijateljima ili video klipovi sa porodičnih događaja — iako neeksplicitni — mogu pokrenuti talas osude i izolacije u konzervativnim sredinama.

Problemi u praksi

• Institucije u nekim zemljama, uključujući Pakistan, odbijaju prijave jer slike nisu nudističke ili eksplicitne.
• Platforme oslanjaju AI alate trenirane na detekciji golotinje, pa često ne prepoznaju kulturno osetljive sadržaje.
• Teret dokazivanja pada na žrtvu: ona mora da pronađe i prijavi svaku kopiju, što izaziva retraumatizaciju.

Skala istraživanja i primeri

Chayn je sproveo 64 intervjua između jula 2025. i februara 2026. sa učesnicama iz svih većih regiona Pakistana i dijaspore u Velikoj Britaniji, Kanadi, Nemačkoj, Maleziji, UAE i Kuvajtu. Među ispitanicama su bili primeri kako „isecanje“ grupa na fotografijama ili generisanje lažnih snimaka AI-jem koriste narativ protiv žena.

Ayesha Omar says that many tech companies don't understand what matters to different communities [BBC]

Ayesha Omar opisuje kako su fotografije sa odmora pre više od decenije — bez gole kože, u jednodelu kostimu i šortsu — ukradene sa laptopa i objavljene, što je ostavilo dugoročne posledice po njenu karijeru i psihičko stanje.

Preporuke i zahtevi

Chayn i aktivisti predlažu sledeće mere:

The team at Chayn want tech companies to change the way they review images that are reported [Hera Hussain]

• Preusmeriti moderaciju sa isključive detekcije golotinje na procenu pristanka, namere i potencijalne štete.
• Uvesti privremeno uklanjanje sadržaja (npr. 24 sata) dok se obavi ljudska provera.
• Povećati ljudski nadzor i regionalnu ekspertizu umesto prekomernog oslanjanja na automatizovane alate.
• Pravne reforme koje prepoznaju pravo na kontrolu sopstvene slike (slično pravima u Francuskoj ili zakonima u UAE).
• Podrška za preživele: lakši mehanizmi za masovno uklanjanje kopija, psihosocijalna pomoć i pravna pomoć.

Zaključak

Izveštaj zaključuje da je „slikovno zlostavljanje veće i šire od golih fotografija“ i da postoji sistemski neuspeh — od policije i sudova do tehnoloških platformi — u pružanju adekvatne zaštite. Hera Hussain naglašava: „Principi su poštovanje, dostojanstvo i pristanak.“

U svojim poslednjim napomenama izveštaj podseća da žrtva nije kriva i poziva institucije i kompanije da unaprede mehanizme zaštite i podrške.

Izvor: istraživanje Chayn; priče i citati su preneti iz izveštaja i intervjua koje je objavio BBC Global Women.