Ukrajina koristi mreže jeftinih senzora, uključujući akustične jedinice, da rano detektuje ruske dronove i dopuni skupe radare i presretače. Zapadni zvaničnici iz NATO i EU ističu da treba primeniti slična rešenja radi bolje detekcije niskoletećih pretnji i smanjenja troškova odbrane. Ključ je u višeslojnom pristupu koji kombinuje raznovrsne senzore, masovnu pokrivenost i racionalno upravljanje zalihama presretača.
Ukrajinsko Iskustvo: Zašto Jeftini Senzori Mogu Preoblikovati Protivvazdušnu Odbranu
Drones move differently in the air than crewed aircraft and missiles do.Yevhen Titov/Global Images Ukraine via Getty Images
Ukrajina je u praksi pokazala da mreže jeftinih senzora — pre svega akustičnih uređaja koji „slušaju" dronove — značajno poboljšavaju rano otkrivanje niskoletećih bespilotnih letelica. Ta rešenja dopunjuju skuplje radare i presretače i sve češće se navode kao model koji vredi kopirati ili prilagoditi u zemljama NATO, EU i šire.
Zašto su ti sistemi važni
Tradicionalni zapadni sistemi protivvazdušne odbrane su projektovani primarno za brze, visoko-leteće mete — avione i balističke rakete. Dronovi su sporiji, lete znatno niže i imaju manji radarski odraz, što stvara praznine u detekciji i zahteva drugačiji spektar senzora.
Šta stručnjaci kažu
Sir John Stringer (zamenik načelnika savezničkih snaga NATO u Evropi): „Za odbrambenu protivvazdušnu zaštitu moramo ponovo ulagati u spektar senzora koji su nam potrebni... trebaju nam i vrlo jeftini akustični senzori — i videli smo njihovo postavljanje u Ukrajini.”
Maj. Modris Kairišs (Latvijski Autonomous Systems Competence Center) ističe da Zapad treba „da doda mnogo senzora za detekciju na niskim visinama, jer dronovi lete veoma nisko” i napominje da su važni i kvantitet i raznovrsnost senzora.
Justin Bronk (RUSI) podseća da je protivvazdušna odbrana složena i zahteva višeslojno povezivanje različitih tipova senzora kako bi se pokrile različite visine i brzine pretnji.
The West's advanced air defense systems can detect and stop drones, but it's not the threat they were primarily designed for.Dominika Zarzycka/NurPhoto via Getty Images
Model iz Ukrajine u praksi
Ukrajina je razvila mreže niskobudžetnih senzora — uključujući akustične stanice koje koštaju daleko manje od vojnih radara — i integriše ih sa skupljom opremom. Zvaničnici NATO i EU ističu da takav pristup omogućava veću pokrivenost vazdušnog prostora i štedi skuplje presretače za ozbiljnije pretnje.
Primer računa: napadački dron Shahed procenjuje se na oko 20.000–50.000 USD, dok pojedinačni PAC-3 presretač ima procenu cene oko 3,7 miliona USD — što čini masovnu upotrebu skupih presretača protiv jeftinih dronova neodrživom.
Reakcija zapadnih saveznika
Zvaničnici poput tadašnjeg komandanta US Army Space and Missile Defense Command, lt. gen. Seana Gaineyja, i NATO operativnih predstavnika pozvali su na integraciju niskobudžetnih akustičnih sistema u šire mreže za protivvazdušnu odbranu. Evropski komesar za odbranu Andrius Kubilius i predstavnici baltičkih država takođe su naveli ukrajinski model kao putokaz pri izgradnji evropskog "zida protiv dronova".
Zaključak
Rat u Ukrajini naglasio je da moderna protivvazdušna odbrana mora da bude višeslojna i troškovno efikasna: kombinacija jeftinih, masovno rasporedivih senzora i naprednih sistema bolje odgovara paleti savremenih pretnji. To je poruka koju zapadne vojske i savezi sada ozbiljno razmatraju prilikom planiranja budućih investicija i zaliha.
Pomozite nam da budemo bolji.
