Ramiro Valdés Menéndez, istaknuti komandant kubanske revolucije i dugogodišnji visoki funkcioner, preminuo je u 94. godini. Kubanska vlast objavila je žalost i naglasila njegovu lojalnost revoluciji, dok nezavisni mediji i organizacije za ljudska prava optužuju Valdésa za izgradnju represivnog obaveštajnog aparata. Njegova smrt dodatno smanjuje broj preživelih lidera revolucije iz 1959. i izazvala je podeljene reakcije na ostrvu i u dijaspori.
Preminuo Ramiro Valdés (94) — Komandant Revolucije i Kontroverzni Arhitekta Kubanskog Bezbednosnog Aparata
The commander of the Cuban Revolution, Ramiro Valdes (2-L), President of Cuba Miguel Diaz-Canel (2-R) and his predecessor, Raul Castro (C), participate in the traditional Torch March in Havana in January 2025. The Torch March, organized by university students, is held on the eve of the birthday of the independence hero Jose Marti. File Photo by Ernesto Mastrascusa/EPA
Ramiro Valdés Menéndez, jedan od poslednjih visokih funkcionera iz generacije koja je došla na vlast posle kubanske revolucije 1959. godine, preminuo je u 94. godini, saopštila je kubanska vlada.
Biografija i uloga u revoluciji
Valdés je bio komandant u revoluciji, blizak saradnik Ernesta „Che“ Guevare i učesnik ključnih događaja kao što su napad na kasarne Moncada 1953. i iskrcavanje sa jahtom Granma 1956. Borio se kao gerilac u Sijera Maestri i nakon pobede revolucije zauzeo je istaknute položaje u novoj vlasti.
Politička karijera
Nakon 1959. Valdés je obavljao važne funkcije u vladi: bio je na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), nekoliko mandata, ministar za informacione tehnologije i komunikacije i potpredsednik vlade. Ostao je član Političkog biroa Komunističke partije Kube sve do 2019. godine. U poslednjim godinama zadržao je uticaj u rukovodstvu, naročito u pitanjima suočavanja sa energetskom krizom u zemlji.
Kontroverze i optužbe
Nezavisni mediji, disidentske grupe i međunarodne organizacije za ljudska prava označavali su Valdésa kao jednog od glavnih arhitekata državnog represivnog aparata. Kritike ga navode kao osnivača i graditelja obaveštajnih, kontraobaveštajnih i domaćih nadzornih struktura nakon osnivanja Ministarstva unutrašnjih poslova 1961. Uz podršku iz Sovjetskog Saveza, tvrde protivnici, MUP je razvio kapacitete za praćenje, cenzuru i hapšenja političkih protivnika.
„Ramiro Valdés ne ostavlja za sobom slavu. Ostavlja nasleđe straha, progona, zatvora, doušnika i bola,“ rekao je novinar Mario J. Pentón.
Međunarodni kritičari su istakli da Valdés nikada nije odgovarao pred nezavisnim sudom za navodne zlodela i kršenja ljudskih prava. Kongresmen Carlos Giménez je na X napisao da je žalosno što Valdés nije odgovarao za „bezbroj zločina protiv čovečnosti, činova mučenja i zloupotreba nad kubanskim narodom.“
Reakcije
Kubanske državne institucije i pripadnici režima prikazali su Valdésa kao simbol lojalnosti revolucionarnom procesu. Predsednik Miguel Díaz-Canel na X je napisao: „Odlazak revolucionarnog komandanta Ramira Valdésa Menéndeza duboko boli, kao gubitak oca.“ Istakao je njegovu lojalnost prema rukovodstvu i idejama Moncada Programa.
S druge strane, mnogi članovi kubanske dijaspore, nezavisni novinari i oponenti sistema na društvenim mrežama izrazili su olakšanje i osude, podsećajući na optužbe za represiju i nadzor koje je povezivane s njegovim radom.
Nasleđe
Smrt Ramira Valdésa dodatno smanjuje broj živih lidera revolucije iz 1959; među najistaknutijima su danas Raúl Castro i komandant Guillermo García Frías. Njegova ostavština ostaje duboko podeljena: za pristalice — simbol revolucije i odanosti, za protivnike — sinonim represije i neodgovornosti pred pravdom.
Pomozite nam da budemo bolji.
