Porodice koje žive najduže otkrivaju genetske tragove zdravijeg starenja

Dug život ne mora uvek značiti i zdrav život. Mnogi danas žive znatno duže nego prethodne generacije, ali te dodatne godine često donose hronične bolesti, kognitivni pad i slabost. Jaz između ukupnog životnog veka i vremena tokom kojeg osoba ostaje zdrava (zdravi životni vek, tj. healthspan) predstavlja jedno od ključnih pitanja u istraživanju starenja.

Sada istraživači koji proučavaju porodice sa neuobičajeno dugovečnim članovima tvrde da tragovi za zdravijim starenjem mogu biti pronađeni ne samo kod pojedinaca, već i u porodičnim nasleđima kroz generacije.

Studija i pristup

Rad predstavljen na godišnjoj konferenciji European Society of Human Genetics u Geteborgu fokusirao se na porodice uklopljene u Leiden Longevity Study. Umesto da se posmatraju samo pojedinci koji su dosegli izuzetne godine, istraživači su analizirali grupe braće i sestara iz porodica u kojima se dugovečnost javlja klasterizovano. Takav porodični pristup pomaže da se bolje razdvoje genetski faktori od uticaja životne sredine, stila života i socioekonomskog statusa.

Glavni nalazi

Tim profesora Eline Slagboom iz Leiden University Medical Center, koji je vodio doktorand Pasquale Putter, uporedio je zdravstveno stanje sredovečnih naslednika dugovečnih roditelja i njihovih partnera. Pokazalo se da su potomci dugovečnih roditelja razvijali kardiometaboličke bolesti u proseku 13 godina kasnije nego partneri čiji roditelji nisu bili dugovečni—što ukazuje na prenos produženog zdravog životnog veka kroz generacije.

Da bi identifikovali potencijalne genetske uzroke, istraživači su analizirali genome 212 grupa dugovečne braće i sestara. Ova analiza je ukazala na četiri regiona genoma koja verovatno sadrže gene povezane sa dugovečnošću, što je omogućilo suženje fokusa sa oko 20.000 gena na ~350 kandidatskih gena.

Dubljom analizom otkrivene su 12 retkih varijanti koje menjaju proteinsku funkciju. Jedna od njih, pronađena u dve dugovečne porodice, locirana je u genu CGAS, koji je već povezan sa procesima starenja.

"Verovatno su članovi ovih porodica imali samo jednu aktivnu kopiju gena CGAS, umesto dve, što je smanjilo inflamatorni odgovor, a da je i dalje bilo dovoljno za borbu protiv infekcija i popravku oštećenja", rekao je Pasquale Putter.

Gen CGAS učestvuje u prepoznavanju DNK na pogrešnim mestima unutar ćelije i aktiviranju inflamatornog odgovora. Istraživači pretpostavljaju da blago umanjenje aktivnosti CGAS može smanjiti štetnu hroničnu inflamaciju bez ugrožavanja imunog odgovora na infekcije. Naglašavaju, međutim, da potpuna blokada ovog puta može povećati rizik od infekcija i karcinoma, dok prekomerna aktivacija doprinosi hroničnoj upali i oštećenju tkiva.

Sledeći koraci

Da bi proverili funkcionalni uticaj mutacije, tim planira eksperimente na killifishu — kratkovekim kičmenjacima sa prirodnim životnim vekom od 3 do 9 meseci. Ovaj model omogućiće testiranje da li pomenuta varijanta produžava životni vek i da li poboljšava ili narušava zdravlje tkiva.

Profesor Alexandre Reymond, koji je predsedavao konferencijom, napomenuo je da ovakvi nalazi pomažu zajednici da se fokusira na biologiju zdravog starenja i potencijalno otkrije ciljeve za produženje healthspan šire populacije.

Zaključak

Za porodice koje staraju sporije nego većina objašnjenje verovatno neće biti jednostavno — radi se o kompleksnom spletu retkih naslednih promena i faktora okoline. Ipak, identifikacija retkih varijanti poput one u genu CGAS pruža vrednu putanju ka razumevanju mehanizama koji omogućavaju ne samo duži, već i zdraviji životni vek.