Molekularno Starenje Je Individualno i Zavisno Od Konteksta — Studija Pokazuje Zašto „Biološka Starost" Nije Jedan Broj

Nova analitička studija otkriva da se molekularne promene povezane sa starenjem drastično razlikuju među pojedincima, čak i kada imaju istu hronološku starost.

Istraživanje objavljeno u časopisu Science pratilo je grupu žena iz TwinsUK kohorte tokom osam godina i pokazalo da su promene u aktivnosti gena i nivou metabolita dinamične, individualizovane i pod uticajem više faktora — od genetike do doba dana i godišnjeg doba.

Ključni nalazi

Istraživači su analizirali više od 16.000 gena i 915 metabolita. Tokom osam godina promene su zabeležene kod 5.061 gena i 181 metabolita. Većina promenjenih gena (oko 5.036) pokazala je konzistentan trend u grupi, dok je manji broj jedinki išao u suprotnom smeru.

Međutim, kada su detaljnije analizirali 136 odabranih metabolita, njihovi nivoi su se ponašali veoma heterogeno: neki su rasli kod jednih osoba, padali kod drugih, a neki su ostajali stabilni. Takođe je primećeno da metabolomski profil svake osobe postaje vremenom sve različitiji od njenog ranijeg profila.

The study pulled data from the TwinsUK cohort, which in total includes over 15,000 identical and fraternal twins from across the U.K. (This is a stock image.) | Credit: MesquitaFMS via Getty Images

Šta oblikuje molekularno starenje?

• Genetika: Identične bliznakinje imale su sličnije obrasce genske ekspresije nego neidentične, što ukazuje na snažan genetski uticaj.
• Imuni sistem: Različite vrste imunih ćelija pokazale su različite promene genske aktivnosti sa godinama, pa starenje imunog sistema nije uniformno.
• Dnevni i sezonski ritmovi: Oko 25% gena i metabolita pokazalo je sezonske oscilacije, dok je do 40% metabolita variralo u skladu sa 24‑časovnim biološkim ritmom.
• Izloženost hemikalijama: Zabeležen je neočekivan pad nivoa PFAS supstanci (kao što su PFOA i PFOS), verovatno zbog ograničenja upotrebe u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nivoi PFAS bili su povezani sa promenama u nekim genima i metabolitima, ali povezanost ne dokazuje uzročnost.

"Molekularno starenje je dinamično i jedinstveno za svaku osobu," kaže koautorka Julia El‑Sayed Moustafa. "Jedan broj ne može u potpunosti obuhvatiti sisteme koji stare različitim tempom."

Metodologija

Studija je pratila 335 žena starosti od 32 do 80 godina iz dugoročnog TwinsUK kohorta. Svaka učesnica imala je najmanje tri klinička poseta u periodu od 2009. do 2017. (medijan praćenja: 6 godina između prve i poslednje posete). Na svakoj poseti uzimani su uzorci krvi i mereni su nivoi genske ekspresije i metabolita.

Veze između gena i metabolita

Tim je identifikovao preko 100.000 asocijacija između gena i metabolita, što podvlači međupovezanost bioloških procesa i kompleksnost starenja — promene u jednom molekulu često idu ruku pod ruku sa promenama u drugima.

Ograničenja i sledeći koraci

Studija je opservaciona, uključivala je samo žene i oslanjala se isključivo na uzorke krvi, što limitira prenosivost nalaza na širu populaciju. Istraživači planiraju da produže praćenje na oko 15 godina kako bi ispratili dugoročnije molekularne putanje. U budućnosti, kombinovanje širokih 'bioloških starosnih skorova' sa personalizovanim merenjima imunog, metaboličkog, moždanog i kardiovaskularnog starenja moglo bi poboljšati procenu zdravog naspram patološkog starenja.

Zaključak: Starenje na molekularnom nivou nije jedinstven, statičan proces — ono je individualno, podstaknuto genetikom, okolinom i ritmovima tela, pa će i alati za merenje "biološke starosti" verovatno morati da postanu složeniji i personalizovaniji.