Nova analiza pokazuje da se širenje svemira i dalje ubrzava pod uticajem tamne energije, opovrgavajući tvrdnje iz novembra 2025. koje su sugerisale suprotno. Istraživači su identifikovali metodološke greške u prethodnoj studiji — pogrešnu pretpostavku o starosti belih patuljaka i izostanak korekcije za masu galaksija. Nakon ispravke kalibracije supernova, dokazi za kosmičko ubrzanje ostaju dosledni. Rad je objavljen 10. juna u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Tamna energija i dalje ubrzava svemir — nova studija opovrgava tvrdnje iz 2025.
Credit: X-ray: NASA/CXC/SAO & ESA; Infared: NASA/JPL-Caltech/B. Williams (NCSU)
Nova analiza potvrđuje da se širenje svemira nastavlja ubrzavati pod uticajem tamne energije, osporavajući tvrdnje iz novembra 2025. koje su sugerisale smanjenje tog efekta. Tim istraživača predvođenim Philom Wisemanom iz University of Southampton otkrio je metodološke greške u prethodnoj studiji koje su dovele do pogrešnog zaključka o navodnom slabljenju tamne energije.
Pozadina
Još 1998. posmatranjem supernova tipa Ia astronomi su otkrili da se kosmos ne samo širi, već da se brzina širenja povećava. Taj fenomen je doveo do pojma tamne energije, misteriozne komponente koja čini približno 70% ukupne energije i materije u svemiru. Supernove tipa Ia služe kao "standardne sveće" jer njihova vršna svetlost, uz odgovarajuće korekcije, omogućava merenje velikih kosmičkih udaljenosti.
Šta je tvrdila studija iz 2025.?
Studija objavljena u novembru 2025. tvrdila je da se širenje svemira usporava, sugerišući da tamna energija slabi. Taj zaključak poticao je iz ponovne procene sjaja supernova tipa Ia i mogućeg promijenjenog ponašanja tih eksplozija tokom vremena — što bi uticalo na procene udaljenosti i vrednosti brzine širenja.
An illustration of a white dwarf star feeding on a stellar companion prior to a type Ia supernova | Credit: Robert Lea (created with Canva)
Kako je nova analiza opovrgla tu tvrdnju
Wiseman i saradnici su ponovo pregledali podatke i metodologiju iz 2025. godine i identifikovali dve ključne greške:
- Pretpostavka da je starost belih patuljaka (progenitora supernova) jednaka starosti galaksija u kojim su eksplodirale — što nije opravdano i izobličava zaključke o evoluciji sjaja.
- Izostanak standardne korekcije koja uzima u obzir masu galaksije-domaćina supernove — korekcija koja utiče na precizno kalibrisanje udaljenosti.
Nakon ispravki i ponovnog kalibrisanja, zaključak je jasan: dokazi za kosmičko ubrzanje ostaju dosledni i tamna energija i dalje deluje kao dominantna komponenta univerzuma.
Phil Wiseman (University of Southampton): "Krizu smo izbegli — naše dobro poznate merenja su ispravna. Sada možemo ponovo da se fokusiramo na to šta tamna energija jeste, a ne da preispitujemo njeno postojanje."
Adam Riess (sauautor, Nobelovac 2011): "Vanredne tvrdnje zahtevaju naročitu proveru. Kada pravilno kalibrišemo supernove i uzmemo u obzir različita okruženja domaćina, dokazi za ubrzanje ostaju izuzetno konzistentni."
Mark Sullivan (University of Southampton): "Iako je hipoteza iz 2025. odbijena, proces je koristan — podstakao je nova razmišljanja o mehanizmima eksplozije supernova i boljoj metodologiji merenja tamne energije."
Rad tima objavljen je 10. juna u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Ovaj primer ističe kako naučni proces funkcioniše: ponovne analize i osporavanja služe da ojačaju pouzdanost rezultata i unaprede metode.
Pomozite nam da budemo bolji.
