Fudbal kao uteha u Gazi: Svetsko prvenstvo bez prave radosti

Gaza City, Pojas Gaze — Ispred improvizovanog šatora blizu stadiona Yarmouk, 43-godišnji Sameeh Totah gleda snimke utakmica Svetskog prvenstva na ekranu mobilnog telefona, često sa velikim zakašnjenjem zbog nestanaka struje i prekida interneta.

Struja, internet i sećanja na normalnost

Dok milioni navijača prate turnir uživo, mnogi u Gazi zavise od sažetaka i snimaka zbog čestih prekida u napajanju i mrežama. „Situacija je loša, posebno mreže interneta. Stalno se prekidaju“, kaže Sameeh. „Ponekad uspemo da gledamo celu utakmicu, ali nestanci struje unište doživljaj. Nije isto kao pre rata, kada je struja bila dostupna i postojala su mesta gde su se ljudi okupljali da gledaju mečeve.“

„Ponekad uzmem telefon i gledam utakmicu samo da bih bar na kratko zaboravio na patnju kroz koju prolazimo.“ — Sameeh Totah

Otac šestoro dece priseća se Svetskog prvenstva 2022. u Kataru kao društvenog događaja koji je okupljao porodicu i prijatelje. Danas je njegov dom u četvrti Zeitoun prazan — Sameeh je raseljen, a prema izveštajima sukoba, od oktobra 2023. život je izgubilo više od 73.000 Palestinaca.

Yousef al-Nuaizi says he has lost his passion for following World Cup matches due to the difficult conditions surrounding him [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]

Gledanje fudbala postalo je logistički izazov

Za mnoge, izlazak na kafić i zajedničko gledanje utakmice pretvorio se u potragu za mestom koje ima i struju i sigurno okruženje. 21-godišnji Yousef al-Nuaizi, navijač Portugala, opisuje kako su on i prijatelji pešačili do kafića usred noći samo da bi zatekli zatvorena vrata zbog nestanka struje. Čak i kada nađu mesto, gube snagu posle 30–40 minuta gledanja.

„Naši životi su se potpuno promenili“, kaže Yousef. „Sada živimo u šatorima bez privatnosti. Prava strast prema utakmicama je iščezla — gledam ih više da bih prekratko vreme.“

Stadioni kao skloništa

Ironično, Yarmouk stadion, koji je nekada bio mesto lokalnih utakmica i veselih okupljanja, sada je pretvoren u sklonište za raseljene. Mnogi sportski objekti u Pojasu Gaze služe kao privremeni domovi za porodice koje su izgubile svoje kuće, dok su drugi potpuno uništeni.

Tareq al-Jadba set up a makeshift café inside the camp where he lives, allowing displaced residents around him to watch World Cup matches [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]

Male oaze normalnosti

U uskim prolazima improvizovanih kampova pojavljuju se skromni prostori za zajedničko gledanje. U privremenom kafiću napravljenom od cerade i dasaka, zastave i fudbalski motivi pokušavaju da vrate makar trag atmosfere sa prethodnih turnira. Vlasnik kafića, 26-godišnji Tariq al-Jadba, danonoćno radi kako bi obezbedio mesto za okupljanje, uprkos strahu od bombardovanja i problemima sa gorivom za agregate.

„Ljudi dolaze da gledaju fudbal, ali gledamo u strahu. Ponekad pokušamo da se dogovorimo sa vlasnicima agregata, ali goriva nema dovoljno. Solar nije dovoljan za noćne prenose.“ — Tariq al-Jadba

Ove teškoće su posledica hroničnih problema sa snabdevanjem energijom i ograničenjima kretanja i uvoza, što dodatno otežava održavanje malih javnih prostora osvetljenim i funkcionalnim.

Zašto je fudbal i dalje važan

Uprkos svemu, fudbal ostaje ukorenjen u lokalnoj kulturi. Kada igraju arapske reprezentacije, atmosfera u kratkim trenucima oživi — ljudi traže bilo kakav beg od realnosti i trenutke zajedništva. Za mnoge, i kratko gledanje utakmice znači olakšanje i sećanje na normalnije dane.

U celini, Svetsko prvenstvo u Gazi više nije samo sportski događaj: postalo je ogledalo promenjene svakodnevice — mesta koja su nekad donosila radost sada služe za preživljavanje, ali i dalje postoje oni koji pokušavaju da sačuvaju delić radosti i zajedništva, uprkos svemu.