Nova studija pokazuje: Deo najranijih vikinških novčića iz blaga u Damhusu (266 komada, datirano 830–850) napravljen je od recikliranog islamskog srebra. XRF i druge analize otkrivaju da su islamski novčići i nakit rastopljeni i upotrebljeni za kovanje. Nalaz osvetljava dugometražne trgovačke veze i ranu praksu kružne ekonomije u vikinškom svetu.
Najraniji vikinški „peniji“ izrađeni od rastopljenog islamskog srebra otkriveni u Danskoj
Photo Credit: iStock
Istraživanje objavljeno u časopisu Archaeometry otkriva da su neki od najranijih vikinških novčića napravljeni od srebra dobijenog topljenjem islamskih novčića i nakita. Analiza blaga iz Damhusa daje uvid u široke trgovačke veze koje su dovodile dragoceno metalno blago u Skandinaviju krajem 9. veka.
Blago iz Damhusa, pronađeno 2018. u južnoj Danskoj, sadrži 266 srebrnih novčića datiranih na period oko 830–850. godine. Na većini novčića na jednoj strani je prikaz lica koji se tumači kao Wodan (Odin), dok je na drugoj strani prikazan jelen — motivi koji povezuju kovanice sa ranim vikinškim simbolima i identitetom.
Thomas Birch, vodeći autor studije i arheolog iz National Museum of Denmark, navodi da su ti novčići vredeli znatno više nego današnji „peniji“ zbog svog sadržaja srebra: jedan takav novčić mogao je biti dovoljan za kupovinu alata ili obroka. Birch i saradnici smatraju da je mesto pronalaska moglo funkcionisati kao kovnica koja je učestvovala u velikoj proizvodnji novčića.
Analize, uključujući rendgensku fluorescenciju (XRF) i druge hemijsko-metaloške metode, pokazale su da su neki primerci napravljeni od metala dobijenog topljenjem islamskih novčića i nakita. To znači da je vredno srebro putovalo velikim trgovačkim rutama, a zatim je reciklirano i pretvoreno u lokalnu valutu.
Zašto je otkriće važno
Kružna ekonomija u ranom srednjem veku: Primer iz Damhusa ilustruje ranu praksu ponovne upotrebe metala — dragoceni predmeti su se topili i preoblikovali umesto da se odbacuju.
Široke trgovačke veze: Nalaz potvrđuje da su Skandinavci bili povezani sa trgovinom koja je obuhvatala i islamski svet, te da uvoz srebra nije bio incidentalan već je mogao podstaći masovniju proizvodnju novčića.
"Ne radi se samo o pljačkama — ovo je dokaz o dugim trgovačkim vezama i kompleksnim ekonomskim procesima u vikinškom svetu," komentariše Birch.
Važno je naglasiti da nisu svi novčići u blagu napravljeni od islamskog srebra — analiza ukazuje na mešavinu izvora metala. Ipak, nalaz potvrđuje da je uvezeno srebro igralo značajnu ulogu u ranim vikinškim kovnicama i lokalnoj ekonomiji.
Ovo otkriće doprinosi promenjenom pogledu na vikinški svet: umesto da bude sagledan isključivo kroz prizmu pljački i ratovanja, on se pokazuje i kao aktivan učesnik složenih trgovinskih i ekonomskih mreža koje su povezivale Evropu i Bliski istok.
Pomozite nam da budemo bolji.
