Kineski ratni brodovi stižu u Vladivostok — jačanje vojne saradnje Pekinga i Moskve pod povećalom

Kineska pomorska flotila doplovila je u utorak u dalekoistočnu luku Vladivostok radi četvorodnevnih obuka i vojnih razmena, što dodatno potvrđuje produbljivanje bezbednosne saradnje između Pekinga i Moskve u trenutku pojačanih tenzija sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u zapadnom delu Pacifika.

U pitanju je Task Force 83 Narodnooslobodilačke vojske Kine, koju čine školski brod Qi Jiguang i amfibijski brod za iskrcavanje Kunlunshan. Vezane za poziv Ruske mornarice, jedinice su uplovile u sedište Ruske pacifičke flote, a duž obale su ih dočekali gledajući građani i oficijelni predstavnici, pokazuju fotografije državne agencije Xinhua.

Prema izjavi kineskog Ministarstva odbrane, raspoređivanje je zamišljeno kao "dalekometna pomorska praksa" tokom koje će kineski mornari razmenjivati iskustva sa ruskim pomorskim oficirima. Ministarstvo je poručilo da će "kineske i ruske oružane snage savesno sprovoditi konsenzus postignut između dva šefa država i nastaviti da proširuju praktičnu saradnju u raznim oblastima".

Iako Peking zvanično zadržava narativ o neutralnosti u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu, ekonomski odnosi između Kine i Rusije ostaju intenzivni: rastuća trgovina, uključujući robu dupla namene i povećane kupovine ruske nafte i gasa po sniženim cenama, značajno pomažu ruskoj privredi pogođenoj sankcijama.

Sjedinjene Države i evropski saveznici više puta su optuživali Kinu da predstavlja "presudnog omogućavaoca" Vladimira Putina, navodeći da ekonomska podrška i nuklearna i tehnološka saradnja oslobađaju ruske resurse za ratne napore.

Tokom nedavne posete Moskve Pekingu, predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping potvrdili su strateško partnerstvo i obećali produbljivanje saradnje u oblastima odbrane, energetike i tehnologije, što je dodatno okarakterisano kao okvir za povećanje vojne saradnje.

U poslednjih nekoliko godina Moskva i Peking pojačali su zajedničke vazdušne i pomorske vežbe. Iako je 2025. zabeležio petogodišnji pad broja zajedničkih vežbi — šest u odnosu na 14 u 2024. — zemlje su ipak izvele novu vrstu operacije: prvu zajedničku podmorničku vežbu, prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

U junu je Kongresna istraživačka služba SAD (Congressional Research Service) ocenila da Rusija vidi mornaricu kao ključnu za svoje aspiracije velike sile, kako globalno tako i u Azijsko-Pacifičkom regionu, što objašnjava intenzitet rusko-kineskih pomorskih aktivnosti.

Službe bezbednosti SAD, uključujući Obalsku stražu, izrazile su zabrinutost zbog porasta kineskih i ruskih patrola u blizini američkih teritorija, posebno oko Aljaske. Operacije Pekinga i Moskve, bilo pojedinačno ili koordinisano, izazvale su reakcije i u Japanu i Južnoj Koreji — glavnim američkim saveznicima u severoistočnoj Aziji.

U decembru su kineski i ruski bombarderi sproveli zajedničku patrolu iznad Japanskog mora i međunarodnih voda između ostrva Okinave i Miyako, što je nateralo japansku Vazdušnu samoobrambenu silu da digne presretače. Japanski ministar odbrane, Shinjiro Koizumi, opisao je taj let kao "jasno pokazivanje sile usmereno protiv naše zemlje" i naveo ga kao ozbiljan razlog za zabrinutost po nacionalnu bezbednost.

Iako Peking i Moskva nemaju formalni vojni savez, njihova saradnja ima za cilj osporavanje dugogodišnje američke vojne dominacije i promociju, kako oni tvrde, pravednijeg i multipolarnijeg međunarodnog poretka. Poseta Task Force 83 Vladivostoku dodatno osnažuje tu dinamiku i šalje poruku o rastućem vojnom partnerstvu dve sile.