Priština je zatražila pristup poverljivim dokumentima 37. motorizovane brigade i nastavak iskapanja u Batajnici, pozivajući se na Deklaraciju iz Brisela (2. maj 2023.). Srbija traži dodatne informacije i optužuje Prištinu da odbija da proveri neke lokacije za koje se sumnja da kriju tela srpskih žrtava. Zajednička komisija pod okriljem EU i uz posmatranje MKCK trebalo bi da se ponovo sastane ovog meseca kako bi razmotrila zahteve i naredne korake.
Priština traži arhivu 37. brigade i nastavak iskapanja u Batajnici — spor oko primene Deklaracije iz Brisela
Getty © Chris McGrath
Priština je podnela zahtev za pristup poverljivim dokumentima 37. motorizovane brigade Vojske Srbije i zatražila nastavak iskapanja na lokalitetu Batajnica, pozivajući se na Deklaraciju o nestalim licima iz Brisela (2. maj 2023.).
Zašto Priština traži dokumente i iskapanja
Prištinska strana tvrdi da su podaci iz arhiva 37. brigade i nastavak istražnih iskapanja ključni za otkrivanje sudbine preostalih žrtava iz perioda od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Kuštrim Gara, šef Jedinice za nestale osobe u Prištini, izjavio je da su dobijeni "novi podaci" koji ukazuju da bi na lokalitetu Batajnica mogao da se nalazi određen broj nestalih žrtava.
Stavovi Beograda
Srpska delegacija, prema navodima medija i izjavama zvaničnika, traži dodatne informacije i istrage o slučajevima nestalih, naročito onima posle završetka sukoba. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljko Odalović, izjavio je da Priština odbija da proveri lokacije za koje postoji sumnja da kriju tela Srpskih žrtava, uključujući navode o mrtvačnici u Prištini i lokacijama kao što je Livadsko jezero.
"Nismo dobili apsolutno nijednu informaciju, osim zahteva da se proveravaju lokacije u centralnoj Srbiji za koje Priština smatra da sadrže potencijalne izmestene grobnice kosovskih Albanaca," rekao je Odalović.
Šta predviđa Deklaracija iz Brisela
Deklaracija potpisana 2. maja 2023. ističe obavezu obe strane da saradjuju na identifikaciji mesta ukopa i nadgledanju iskapanja, kao i da omoguće potpun pristup relevantnim informacijama — beleškama, naređenjima, dokumentima, video i audio zapisima, uključujući i dokumente sa statusom poverljivosti. Predviđeno je korišćenje satelitskih podataka i drugih naprednih tehnologija, uz aktivno učešće porodica nestalih osoba.
U dokumentu je predviđeno osnivanje Zajedničke komisije kojom predsedava EU, uz posmatranje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).
Terminološki spor
Predsednik Srbije je tumačeći tekst istakao da deklaracija koristi termin "prinudno nestali" umesto pravno definisanog termina "prisilno nestali" (engl. enforced disappearance), što, prema njegovoj oceni, nije u potpunosti usklađeno sa međunarodnom Konvencijom iz 2006. i otežava eventualna pravna potraživanja.
Naredni koraci
Očekuje se da će Zajednička komisija ponovo zasedati ovog meseca u okviru trećeg sastanka od osnivanja, uz posredovanje i zaštitu EU i prisustvo MKCK. Tema će biti, pored zahteva Prištine, i zahtevi Beograda za pristup lokacijama i institucijama u Prištini koje Srbija smatra od značaja za rasvetljavanje sudbina nestalih.
Konstatacije i rizici
Sukob tumačenja deklaracije, odbijanje provere pojedinih lokacija i optužbe o nedostatku poverenja između strana otežavaju proces. Porodice nestalih i međunarodni posmatrači prate dalji razvoj događaja, dok će uspeh komisije zavisiti od spremnosti obe strane na konkretnu saradnju i razmenu podataka.
Pomozite nam da budemo bolji.
