Christian Dörr (HPI) ocenjuje da je Nemačka najpogođenija ransomware napadima u Evropi, pri čemu se mnogi incidenti često dovode u vezu sa Rusijom. Prosečne otkupnine dostižu stotine hiljada evra, dok višenedeljni zastoje mogu da ugroze poslovanje i dovedu do bankrota. Najveći porast beleže javna uprava i zdravstveni sektor, pri čemu zdravstveni podaci pacijenata imaju posebnu vrednost za kriminalce.
Nemačka Je Žarište Ransomware Napada U Evropi — Mnogi Slučajevi Povezani Sa Rusijom
FILE PHOTO - A computer screen shows a red alarm. (is associated with: «Germany is Europe's top ransomware target, expert says») Lino Mirgeler/dpa
Christian Dörr, stručnjak za sajber bezbednost na Hasso Plattner Institutu (HPI) u Potsdamu, upozorio je da je Nemačka najpogođenija ransomware napadima u Evropi. Izjavu je dao pred nacionalnom konferencijom o sajber bezbednosti koja se održava u Potsdamu.
Ransomware predstavlja maliciozni softver koji za cilj ima da šifruje podatke i sisteme žrtava, a napadači potom traže otkupninu za vraćanje pristupa. Dörr ističe da se mnogi napadi često mogu pratiti do izvora povezanih sa Rusijom, iako poreklo napada uvek zahteva detaljnu forenzičku analizu.
"Nemačka je žarište ransomware-a u Evropi," rekao je Dörr, navodeći da je rast broja napada bio gotovo dvostruko veći nego u Francuskoj, koja je na drugom mestu među zemljama EU.
Koliki su gubici i rizici?
Dörr navodi da prosečne otkupnine iznose stotine hiljada evra. Pored finansijskog troška, napadi često izazivaju višenedeljne zastoje u radu organizacija, što može dovesti do ozbiljnih poslovnih posledica pa i bankrota.
Ko su najranjiviji sektori?
Prema Dörru, najveći procentualni porast napada beleži se u javnoj upravi, gde strukturni problemi otežavaju uvođenje savremenih mera sajber bezbednosti. Zdravstveni sektor trpi najveće otkupnine: napadači kradu ne samo poslovne podatke već i osetljive medicinske informacije pacijenata, koje na crnom tržištu imaju izuzetnu vrednost i mogu poslužiti i za dodatne iznude.
Praktične posledice
Ransomware napadi su u prošlosti privremeno paralizovali bolnice, opštinske uprave i saobraćajne operatere, što je dovodilo do prekida usluga i ugrožavanja bezbednosti građana. Dörr ukazuje na potrebu hitnog podizanja svesti i ulaganja u odbrambene mere.
Preporuke: veća ulaganja u obuku zaposlenih, redovne bezbednosne provere i backup strategije, jača saradnja javnog i privatnog sektora i transparentno izveštavanje o incidentima kako bi se umanjili rizici i posledice napada.
Pomozite nam da budemo bolji.
