Autohtone prakse kao klimatsko rešenje: Izveštaj pokazuje kako znanje zajednica štiti šume i skladišti ugljenik

Klimatske promene sve više utiču na čitav svet, a novo istraživanje organizacije Conservation International potvrđuje da tradicionalno znanje, lokalni protokoli i kulturne prakse autohtonih naroda direktno doprinose očuvanju šuma, biodiverziteta i skladištenju ugljenika.

Istraživanje je obuhvatilo 43 zajednice i 49 lidera sa šest kontinenata — od Amazona i istočnoafričkih savana do pacifičkih ostrva — i pokazalo da zdravlje tih teritorija nije slučajno već proizvod milenijskog upravljanja ljudima koji na njima žive.

Ključni nalazi

Autori su utvrdili da su sve anketirane zajednice pogođene klimatskim promenama, posebno sušom i ekstremnim vremenskim pojavama. Više od polovine ispitanika prijavilo je pritiske od rudarstva, komercijalne poljoprivrede i seče šuma koji ugrožavaju tradicionalne prakse upravljanja zemljištem.

Među značajnim nalazima su:

• 96% zajednica izjavilo je da imaju zemljišta rezervisana za posebne svrhe (duhovne ili druge), koja istovremeno štite kritične ekosisteme;
• Tradicije poput zabrane prekomernog ribolova, održavanja svetih prostora, patrola protiv nezakonitih aktivnosti i pravila o korišćenju rečnih pojaseva pokazuju merljive ekološke koristi;
• Autohtoni primeri upravljanja (npr. Kichwa u Ekvadoru i Tacana u Boliviji) demonstriraju praktične mere koje smanjuju pritiske na vrste i zemljište.

Glas autohtonih lidera

„Cela čovečanstva zavisi od svega što autohtoni narodi mogu da ponude — od njihovih teritorija preko skladištenja ugljenika do očuvanja biodiverziteta“,

rekao/la je Sushma Shrestha, autohtona Newar iz Nepala i glavna autorka studije. U predgovoru izveštaja, Hindou Oumarou Ibrahim, autohtona Mbororo iz Čada i bivša predsednica Stalnog foruma UN za pitanja autohtonih naroda, naglašava: „Znanje autohtonih naroda ne može postojati bez autohtonih naroda ili bez ekosistema u kojima živimo. Naša prava i teritorije moraju biti osigurani.“

Šta zajednice traže

Autohtoni lideri i autori studije ističu nekoliko konkretnih zahteva:

• Pravno priznavanje prava na zemlju i njihovo dosledno sprovođenje;
• Finansiranje za mere ublažavanja posledica i jačanje otpornosti zajednica;
• Pristup pravnoj pomoći i mehanizmima za zaštitu od ekspanzije rudarstva, komercijalne poljoprivrede i nelegalne seče.

Zašto je važno za sve

Autori naglašavaju da zaštita prava autohtonih naroda nije samo pitanje pravde — to je efikasna klimatska politika. Obezbeđivanje autonomije i uključivanje lokalnih znanja u politike očuvanja dovodi do boljih rezultata za biodiverzitet i skladištenje ugljenika, što direktno koristi globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Studija služi kao poziv na akciju: da se finansijski, pravno i politički podrže oni koji vekovima održavaju planetu. Bez sigurnih prava i resursa, te prakse su ugrožene — a zajedno sa njima i globalni napori za očuvanje prirode.

Originalna priča objavljena je u Grist (24. jun 2026.).