Dvostruka zabrinutost — da ljudi mogu kontaminirati druga nebeska tela i da svemirske misije mogu vratiti evoluirane, otpornije mikroorganizme na Zemlju — navela je dva naučnika da predlože izgradnju robotizovanog visokobezbednosnog laboratorija na Mesecu. Predlog predviđa objekat iznad CDC-ovog BSL-4 nivoa koji bi radio bez ljudske posade; uzorci bi ostajali na Mesecu dok se ne dokaže apsolutna bezbednost. Plan je detaljno opisan u radu objavljenom u časopisu Ambio.
Biolozi Predlažu Lunarni Karantin: NASA Da Izgradi Robotizovani BSL-4+ Laboratorij Na Mesecu
Apollo 11 astronaut Buzz Aldrin on the Moon, with the Lunar Module in the background | ©Image Credit: NASA, AS11-40-5873
Dva naučnika predlažu da NASA izgradi visokobezbednosni, potpuno robotizovan laboratorij na Mesecu kako bi se sprečilo unošenje opasnih mikroorganizama na Zemlju i kontaminacija drugih nebeskih tela. Autori predloga su mikrobiolog i bivši savetnik Pentagona Frederick Moxley i stručnjak za invazivne vrste sa McGill University Anthony Ricciardi.
Zašto lunarni karantin?
Moxley i Ricciardi tvrde da nijedan postojeći zemaljski laboratorij ne može sa sigurnošću garantovati zadržavanje „potencijalno opasnih“ egzogenih mikroorganizama — posebno ako se radi o nepoznatim životnim oblicima ili o zemaljskim mikrobima koji su tokom dugih svemirskih misija evoluirali u otpornije varijante.
„Čovečanstvo ulazi u novu eru istraživanja svemira, ali naše strategije planetarne zaštite nisu držale korak sa rizicima povratka egzotičnih uzoraka na Zemlju,“ rekao je Moxley. „Predloženi objekat bi služio kao dodatni firewall između Zemlje i potencijalno opasnih živih organizama.“
Realni primeri i rizici
Briga nije isključivo hipotetička: nakon Apolla 11, astronauti su stavljeni u karantin 21 dan po povratku na Zemlju. Takođe, istraživanje objavljeno 2018. identifikovalo je bakteriju Enterobacter bugandensis na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) koja je pokazala mutacije i razvoj otpornijih sojeva; mikrogravitacija i uslovi u zatvorenom svemirskom okruženju mogu ubrzati razmenu genetskog materijala i pojavu otpornosti.
Zbog toga autori upozoravaju da postoji dvostruki rizik: da ljudi kontaminiraju druga nebeska tela i da svemirske misije na Zemlju vrate mikroorganizme koji su tokom misija postali opasniji ili otporniji na lekove.
Kako bi izgledao lunarni laboratorij?
Predlog predviđa novu klasu objekta — sigurnosni nivo iznad sadašnjeg CDC BSL-4 (takozvani BSL-4+) — koji bi funkcionisao bez ljudske posade: napredni roboti i automatizovani sistemi rukovali bi uzorcima, obavljali analize i proveli sterilizaciju. Nijedan materijal ne bi napuštao objekat dok se ne dokaže da je potpuno bezbedan za povratak na Zemlju.
Plan je detaljno izložen u radu objavljenom u recenziranom časopisu Ambio. Autori ukazuju i na iskustva iz ekologije invazivnih vrsta kao paralelu — organizam uveden na pogrešno mesto može izazvati nepovratne posledice po ekosisteme.
Praktične i etičke dileme
Izgradnja takvog objekta nosi velike tehničke, finansijske i pravne izazove: lansiranje, izgradnja i održavanje robota na Mesecu, međunarodne regulative o planetarnoj zaštiti, kao i etička pitanja vezana za rukovanje mogućim vanzemaljskim životom. Autori pozivaju NASA-u i međunarodnu zajednicu da ozbiljno razmotre ideju i pokrenu dalja istraživanja rizika i izvodljivosti.
Zaključak: Predlog za lunarni biokontainment postavlja pitanje koliko su naše sadašnje procedure dovoljne za novu eru istraživanja svemira. Iako su šanse za susret sa „opasnim“ vanzemaljskim mikroorganizmom nepoznate, autori smatraju da oprez i preventivna infrastruktura mogu umanjiti ozbiljne, nepovratne rizike.
Pomozite nam da budemo bolji.
