Nova studija objavljena u PLOS One ispituje 28 osoba koje čuju poznati niskofrekventni brum („the Hum“) i dolazi do zaključka da većinu prijava verovatno objašnjava niskofrekventni tinitus. Iako su ranije teorije spominjale sve od industrijske buke do talasa okeana, testovi nisu podržali ideju da otoakustične emisije objašnjavaju većinu slučajeva. Autori ne isključuju postojanje spoljnog izvora, ali naglašavaju potrebu za daljim merenjima i audiološkim pregledima.
Tajanstveni „Hum“ Posle 50 Godina: Nova Studija Ukazuje Na Ulogu Niskofrekventnog Tinitusa
What Is ‘The Hum’?anand purohit - Getty Images
Već više od pola veka ljudi širom sveta prijavljuju neobičan, nizak i uporan brum poznat kao „the Hum“. Fenomen je prvobitno primećen u primorskim gradovima Ujedinjenog Kraljevstva tokom 1970‑ih, a kasnije su slični izveštaji stigli iz Sjedinjenih Država i drugih delova sveta.
Istorija i teorije
Prvi veći talas prijava dogodio se u Bristolu početkom 1970‑ih, kada su meštani noću slali žalbe lokalnim novinama zbog stalnog brujanja. Predlagani uzroci varirali su od fabričke buke i dalekovoda, preko efekata jet streama i talasa okeana, do teorija sa strane—od vojne tehnologije do, manje verovatno, vanzemaljaca. Od 2012. godine World Hum Database Project prikuplja stotine prijava iz celog sveta, uz koncentraciju u Evropi i SAD.
Nova studija i metodologija
U radu objavljenom u časopisu PLOS One, istraživači iz Nemačke i Norveške odlučili su da problem pogledaju iz drugog ugla: direktno su testirali ljude koji čuju takozvane niskofrekventne zvučne doživljaje (eng. Low Frequency Sound Percepts, LFSPs). U studiji je učestvovalo 28 osoba iz Nemačke koje su tvrdile da čuju Hum.
„Znamo da postoje ljudi koji čuju niskofrekventne zvuke koji se mogu objektivno izmeriti, iako ih drugi ne čuju. Ali nije lako pronaći izvor takvih talasa jer je lokalizacija niskofrekventnih zvukova komplikovana,“ rekao je Markus Drexl, glavni autor studije sa Norwegian University of Science and Technology.
Istraživači su prvo testirali osetljivost učesnika na niskofrekventne spoljne zvuke i ustanovili da su samo dvoje imale izuzetno dobar sluh u tom opsegu. Zatim su merili otoakustične emisije (zvuke koje kohlea sama proizvodi) da bi proverili da li su one primarni izvor percipovanog bruma; i ti testovi nisu dali dokaze koji bi objasnili većinu slučajeva.
Zaključci i implikacije
Na osnovu nalaza, autori zaključuju da je verovatnoća velika da većina prijava Hum‑a potiče iz unutrašnjeg izvora—niskofrekventnog tinitusa koji stvara percepciju zvuka u slušnom sistemu. Ipak, istraživači ne isključuju postojanje stvarnog spoljnog niskofrekventnog bruma u određenim slučajevima; problem ostaje kompleksan zbog teškoće merenja i lokalizacije vrlo niskih frekvencija.
Šta to znači za građane
Ako čujete uporan nizak brum, opravdano je potražiti audiološki pregled: stručnjaci mogu testirati sluh, proveriti moguće otoakustične emisije i savetovati dalje korake. Dodatna istraživanja, uključujući sistematsko praćenje i merenja niskih frekvencija u okruženjima prijavljenih slučajeva, potrebna su da bi se razjasnio odnos između spoljašnjih izvora i unutrašnjih tinitus‑mehanizama.
Zaključak
Iako ova studija ne dokazuje da je Hum isključivo proizvod ljudskog sluha, ona snažno sugeriše da niskofrekventni tinitus igra veliku ulogu u objašnjenju zašto mnogi ljudi širom sveta čuju ovaj čudan i često uznemirujući zvuk.
Pomozite nam da budemo bolji.
