Viralna Reddit objava ponovo je pokrenula optužbe da je Burberry 2018. spalio neprodate artikle vredne oko 37 miliona dolara. Evropski propisi — francuski AGEC i EU ESPR — zabranjuju ili ograničavaju ovakvu praksu i podstiču doniranje, ponovnu upotrebu i reciklažu. Ključ problema je prekomerna proizvodnja; trajna rešenja zahtevaju regulativu, transparentnost i promenu modela proizvodnje i potrošnje.
Burberry Ponovo U Centru Pažnje: Navodno Spaljivanje Odeće Vredne 37 Mio USD (2018) I Širi Problem Prekomerne Proizvodnje
Photo Credit: iStock
Viralni Reddit post ponovo je otvorio debatu o jednoj od najkontroverznijih praksi u modnoj industriji — uništavanju potpuno upotrebljivih, neprodatih artikala. U objavi na podredditu AntiConsumption, koja je sakupila hiljade reakcija, podsetilo se na izveštaje iz 2018. prema kojima je Burberry navodno uništio robu vrednu oko 37 miliona dolara.
BBC je tada preneo da neke modne kuće odlažu ili uništavaju neželjene artikle kako bi sprečile krađu ili prodaju po sniženim cenama. Da bi se cele prakse sagledale šire, The Guardian izvestio je 2024. da između 10% i 40% odeće proizvedene godišnje ostane neprodata — pokazatelj ozbiljnog problema prekomerne proizvodnje u industriji.
Pravni okvir u Evropi
U odgovoru na ove prakse, evropski zakonodavci su uveli ograničenja:
- Francuski AGEC (2020) — zabranjuje uništavanje neprehrambenih neprodatih proizvoda (odeća, kozmetika, elektronika) i obavezuje kompanije da te artikle doniraju, ponovo koriste ili recikliraju.
- EU ESPR (2024) — Pravilnik o ekodizajnu za održive proizvode dodatno zabranjuje uništavanje određenih kategorija neprodatih potrošačkih proizvoda i podstiče cirkularne pristupe.
Ekološki i etički troškovi
Kada brendovi spaljuju ili bacaju odeću, ne bacaju samo proizvode — rasipa se i voda, energija, rad i sirovine uloženi u njihovu proizvodnju. Ako su u pitanju sintetička vlakna, zagađenje može biti još veće: plastika oslobađa štetne supstance tokom proizvodnje, korišćenja i prilikom spaljivanja ili odlaganja.
Zašto se ovo dešava
Glavni uzrok je prekomerna proizvodnja i poslovni modeli koji vrednuju rast po svaku cenu. Neki brendovi tretiraju uništavanje viška kao računovodstveni ili marketinški trošak koji pomaže u održavanju percepcije ekskluzivnosti i visokih cena.
Moguća rešenja
Rešenja uključuju sistemske promene i individualne odluke:
- Smanjenje proizvodnje i bolja predviđanja potražnje;
- Širenje servisa za popravku, preprodaju i donacije;
- Zakonska regulativa i veća transparentnost u lancu snabdevanja;
- Promocija materijala bez plastike i dugotrajnijih modela potrošnje među kupcima.
Reakcije javnosti
Reddit komentari su bili oštri i direktni. Neki primeri glasova iz debatne teme:
„Zato države moraju regulisati korporacije. 'Društvena odgovornost' i 'zelene' inicijative su farsa da bi se ljudi bolje osećali dok kupuju njihov brend.”
„Emisije pri sintezi plastične tkanine! Emisije kad je spalite! Svaka čast brzoj modi.”
„Najjednostavnije rešenje: proizvodite manje ako želite manje viška.”
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o etici, održivosti i odgovornosti velikih modnih kompanija. Zakoni poput AGEC-a i ESPR-a predstavljaju korak ka ograničavanju prakse uništavanja robe, ali promene u poslovnim modelima i potrošačke navike su jednako važne za trajno rešenje.
Pomozite nam da budemo bolji.
