Četvorodnevni rat u maju 2025. značajno je zaoštetio odnose Indije i Pakistana, a neposredni povod bila je bombaška akcija u Pahalgamu 22. aprila 2025. (26 mrtvih). Regionalne tenzije pojačavaju militantne grupe, jačanje pakistansko-kineskih veza i Indijine odnose s talibanima, ali i ekonomski pritisci iz sveta navode obe strane da izbegavaju novu eskalaciju. Neformalne diplomatske inicijative i izjave lidera daju ograničenu nadu za postepeno smirivanje, dok opasnost od još ozbiljnijeg sukoba i dalje postoji.
Slaba, Ali Stvarna Nada Za Smirivanje: Indija i Pakistan Posle Četvorodnevnog Rata 2025.
Indian Border Security Force personnel and Pakistani Rangers take part in a ceremony on the occasion of Pakistan's Independence Day and eve of India's Independence Day at the India-Pakistan Wagah border post on August 14, 2024. —NARINDER NANU-AFP via Getty Images
Oko 14 meseci nakon četvorodnevnog rata između Indije i Pakistana u maju 2025, odnosi dve nuklearne sile ostaju osetljivi, ali postoje realni signali koji ukazuju na mogućnost postepenog smirivanja — bar dok ne nastupi novi krizni trenutak.
Pozadina i neposredni povod
Napetosti su eskalirale nakon bombaškog napada 22. aprila 2025. u Pahalgamu, kada je ubijeno 26 indijskih turista. Uslovljena javnim pritiskom i zahtevima za odmazdom, vlada u New Delhiju je optužila Pakistan i izvela vazdušne udare preko granice. Islamabad je negirao umešanost, ali je sukob ubrzo prerastao u otvoreni vojni okršaj.
Tok sukoba
Četvorodnevni rat bio je kratak, ali intenzivan i prostirao se na velike geografske udaljenosti: korišćeni su dronovi i rakete, a obu strane su koristile uvozno naoružanje i sisteme odbrane — Pakistan je upotrebio kinesku i tursku opremu, dok je Indija koristila francusko i izraelsko oružje. Pored vojnih udara, New Delhi je preduzeo i niz nemilitantnih mera: zatvorio je granicu, prekinuo trgovinu i privremeno suspendovao Indus Waters Treaty.
Regionalni kontekst i implikacije
Strukturni faktori dodatno komplikuju odnos: Pakistan se suočava s pojačanim napadima TTP i BLA, za koje Islamabad optužuje Indiju, dok rast veza Pakistana i Kine i upotreba kineskog naoružanja u sukobu zabrinjavaju New Delhi. Istovremeno, jačanje Indijinih veza sa talibanskim Avganistanom dodatno produbljuje međusobno nepoverenje.
Globalne tenzije i ekonomski pritisci takođe deluju kao faktor smanjenja verovatnoće daljih eskalacija: velike energetske i radne veze sa Zalivom znače da destabilizacija ima direktne posledice po milione iseljenika i snabdevanje energentima.
Istorijske lekcije i dosadašnji napori za smirivanje
Istorija pokazuje da su nakon ranijih sukoba, uz dovoljno političke volje i spoljnih pritisaka, odnosi ponekad mogli da se normalizuju i da se obnove trgovinski i kulturni kontakti (npr. 1972. dogovor o ograničenoj trgovini; inicijative medija 2010.). U februaru 2021. dve strane su se dogovorile o prekidu prekogranične vatre, što je potvrda da i tokom zamrznutih odnosa postoji prostor za povremeno povlačenje od ivice konflikta.
Politički dobitci i opasnosti od pogrešnih lekcija
Sukob je obema stranama doneo određene političke koristi: pakistanski lideri su povratili deo domaće podrške nakon uspeha na bojnom polju, dok je indijska vlada doživela efekat „rally-around-the-flag“. To stvara opasnost da se ograničeni sukobi percipiraju kao politički isplativi, pa postoji rizik ponavljanja istih obrazaca.
Još veći problem je percepcija da se konvencionalni sukobi mogu voditi sigurno ispod nuklearnog praga. Serija sukoba (2016, 2019, 2025) pokazuje rastuću upotrebu sile i približavanje riziku eskalacije s potencijalno katastrofalnim posledicama.
Signali nade
Ipak, u poslednjih nekoliko meseci zabeleženi su znakovi pragmatičnosti: izjave lidera kao što je Dattatreya Hosabale koji poziva na otvorenost za dijalog, neformalne razmene penzionisanih diplomata i vojnih oficira u regionu (npr. sastanci u Šri Lanki i Tajlandu) i uzdržanost u nekim incidentima (Indija nije odmah optužila Pakistan nakon bombe kod Crvene tvrđave) ukazuju na spremnost za smanjenje tenzija.
Zaključak
Verovatnoća novog sukoba ostaje realna, a budući okršaj mogao bi biti i teži nego onaj 2025. Međutim, kombinacija istorijskih presedana, spoljnopolitičkih pritisaka i ličnih inicijativa aktera pruža ograničenu, ali realnu nadu da će obe strane težiti smanjenju rizika i sprečavanju masovne eskalacije — makar privremeno.
Ključna poruka: Rizici su veliki, ali racionalni interesi i međunarodni kontekst stvaraju prostor za dijalog i kontrolu eskalacije, sve dok politički impulsi ne prevladaju nad racionalnim upravljanjem konfliktom.
Pomozite nam da budemo bolji.
