Novo iskopavanje u Tel Etonu otkrilo je kultni kamen visok oko 1,4 m i težak približno 750 kg koji je prvobitno stajao uspravno u velikoj upraviteljevoj rezidenciji, a potom je tokom VIII veka p.n.e. položen i sakriven u kamenu platformu. Arheolozi smatraju da način na koji je kamen neutralisan (nije uništen, već sakriven) ukazuje na svesnu promenu verskih praksi, verovatno povezanu sa reformama kralja Hizkija koje su centralizovale štovanje u Jerusalimu. Nalaz doprinosi razumevanju kako su verske promene uticale i na javne i na privatne sfere u Judeji.
Kultni kamen od ~750 kg u Tel Etonu otkriva tragove Hizkijevih verskih reformi
A Biblical King May Have Buried This Giant StoneDEA / ARCHIVIO J. LANGE - Getty Images
Arheološka iskopavanja na nalazištu Tel Eton u judejskim nizijama otkrila su impozantan kultni kamen visok oko 1,4 m i težak približno 750 kg, čija je uloga u društvenom i religijskom životu promenjena tokom VIII veka p.n.e.
Kamen je pronađen u okviru velike upraviteljeve rezidencije označene kao Zgrada 101, znatno veće od okolnih objekata. U prvoj fazi upotrebe stajao je uspravno u jednoj od najprostranijih prostorija, pozicioniran tako da je bio vidljiv sa ulaza i iz većeg dela dvorišta — što ukazuje na njegovo važnu ulogu u domaćem kultu ili ritualnim praksama stanara.
Pre kraja VIII veka p.n.e. kamen je položen i zatim sakriven unutar kamene platforme podignute oko njega. Umesto da bude razbijen ili oskrnavljen, predmet je uklonjen iz upotrebe ali sačuvan — postupak koji arheolozi tumače kao namerno „neutralisanje“ ritualne funkcije, a ne destruktivno osvetljavanje.
Veza sa Hizkijevim reformama
Autori studije u Jerusalem Journal of Archaeology, koju potpisuje Avraham Faust (Bar‑Ilan University), povezuju ovaj način tretmana sa reformama kralja Hizkija, koji je prema biblijskim izvorima nastojao da centralizuje štovanje Jahve u Jerusalimu i smanji lokalne ili nedozvoljene kultne prakse. To objašnjenje je vremenski poduprto činjenicom da je Tel Eton razoren krajem VIII veka p.n.e. u vreme asirske ekspanzije, pa je skrivanje kamena moralo da se dogodi pre te destrukcije.
'Podaci iz Tel Etona ne samo da pokazuju kultne promene u VIII veku p.n.e., već ukazuju i na malo proučavanu dimenziju — domaći kult — koja može biti ključ za razumevanje verske istorije Judeje,' piše Faust.
Nalaz obogaćuje ranija arheološka svedočanstva o promenama u hramovnim kompleksima i daje konkretniji, intimniji uvid u to kako su reforme mogle da utiču na privatne i porodične prostore. Umesto uništenja, neutralisanje predmeta pokazuje da su promena prakse i očuvanje predmeta ponekad išli ruku pod ruku.
Zašto je nalaz važan
Ovo otkriće otvara mogućnost da su verske reforme u Judeji bile sveobuhvatnije i složenije od prostog rušenja idola: bile su to promene koje su zahvatile i javne hramove i privatne prostore, uz selektivno uklanjanje ritualne funkcije artefakata dok su same stvari ostajale netaknute.
Izvor: Studija objavljena u Jerusalem Journal of Archaeology, analiza Avrahama Fausta (Bar‑Ilan University).
Pomozite nam da budemo bolji.
