Studija Georgia Tech-a pokazuje da sulfoxaflor — pesticid odobren od strane EPA 2013. — menja gensku ekspresiju kod bumbara i narušava reprodukciju, posebno utičući na gene u jajnicima radnica. Iako se smatra relativno sigurnim zbog brže razgradnje u okolini, sulfoxaflor može izazvati akutne i hronične efekte koji ugrožavaju oprašivače. Autori naglašavaju da su potrebna dodatna, obimnija i terenska istraživanja kako bi se procenili dugoročni rizici.
„Bezbedan“ pesticid oštećuje DNK bumbara — nova studija upozorava
Close-up of dead honey bee on green surface with pollen. Extinction of insects due to treatment of fields with harmful pesticides, an environmental disaster.© Elena Shishkina/Shutterstock.com
Populacija američkih bumbara pala je za oko 90% u poslednje dve decenije, a pad je zabeležen i kod drugih severnoameričkih vrsta. Među glavnim uzrocima su upotreba pesticida i klimatske promene koje pojačavaju njihovu toksičnost prema oprašivačima.
Sulfoxaflor was approved for use in 2013, but its long-term effects on pollinators are still being studied.©Valentin Valkov/Shutterstock.com
Šta pokazuje nova studija?
Istraživači sa Georgia Tech-a otkrili su da sulfoxaflor — pesticid nove generacije odobren od strane EPA 2013. godine — menja gensku ekspresiju kod bumbara i narušava reproduktivne funkcije radnica. Studija povezuje molekularne promene u jajnicima sa mogućim padom stope razmnožavanja, što može imati dalekosežne posledice po kolonije i prinose useva koji zavise od oprašivača.
If bumblebee reproduction rates decline, we could face an even more dire scenario with fewer pollinators to grow crops.©Emvat Mosakovskis/Shutterstock.com
Metodologija i ograničenja
Istraživanje, finansirano od strane U.S. Department of Agriculture, sprovedeno je na malim test grupama bumbara izloženih sulfoxafloru. Uzorci tkiva su brzo zamrzavani (flash-freeze), nakon čega su naučnici sekvencirali RNA (RNA-seq) da bi detektovali promene u ekspresiji gena pre i posle izlaganja. Autori napominju da su uzorci mali i da su potrebna dodatna dugoročna i polja‑orijentisana istraživanja da bi se potvrdili efekti u prirodnim uslovima.
All pesticides carry risks because they are designed to affect living organisms.©ArtEvent ET/Shutterstock.com
Ključni nalazi
Sulfoxaflor, iako hemijski različit od neonikotinoida (spada u klasu sulfoximina) i brže se razgrađuje u sredini, izaziva akutne i hronične toksične efekte kod oprašivača. Najizraženije promene zabeležene su u genima povezanim sa razvojem jajnika, što ukazuje na smanjenu plodnost radnica i moguće smanjenje reprodukcije kolonije.
„Ono što ovu studiju čini važnom jeste povezivanje molekularnih promena u genskoj ekspresiji sa realnim posledicama za pojedinačne pčele i njihove kolonije,“ rekao je Michael Goodisman, profesor na School of Biological Sciences.
Šta to znači za poljoprivredu i regulatore?
EPA trenutno ocenjuje sulfoxaflor kao relativno niskorizičan zbog brže razgradnje u okolini, ali nova istraživanja ukazuju na složene i potencijalno dugoročne efekte na oprašivače. Autori i nezavisni stručnjaci naglašavaju da postoji paradoks: pesticidi koji štite prinose mogu istovremeno ugroziti oprašivače neophodne za te iste prinose.
Zaključak i preporuke
Studija žestoko ukazuje na potrebu za dodatnim ispitivanjima, uključujući veće uzorke i istraživanja na terenu, kako bi se preciznije procenili rizici. Dok se to ne uradi, preporučuje se oprezna upotreba sulfoxaflora, razmatranje alternativnih metoda zaštite useva i pojačano praćenje zdravlja populacija oprašivača.
Napomena: Ova studija je fokusirana prvenstveno na bumbare; efekti na druge oprašivače poput medonosnih pčela i leptira još se ispituju.
Pomozite nam da budemo bolji.
