Gabriel je brazilski startap koji je postavio oko 20.000 kamera u Sao Paulu, Rio de Janeiru i Belo Horizontu i obrađuje približno 4 miliona registarskih tablica dnevno kako bi pomagao policiji u rasvetljavanju zločina. Sistem je plaćen putem mesečnih pretplata stanara (oko 5 USD), dok policija nema direktne troškove. Kritičari upozoravaju da integracije sa sistemima za prepoznavanje lica i nedostatak regulative šire rizik od zloupotrebe i socijalne nejednakosti, dok Gabriel tvrdi da neće koristiti biometriju i ističe transparentnost kao meru odgovornosti.
Brazilijski startap Gabriel koristi AI za čitanje tablica — borba protiv kriminala ili širenje nadzora?
—Courtesy of Gabriel
Erick Coser našao se na nišanu pištolja u martu 2024. dok je stajao na vratima zgrade u kojoj živi njegova devojka u Sao Paulu: napadač na dostavnom motoru oteo mu je telefon i naložio mu da unese šifru. Pomoću funkcije Find My iPhone Coser je pratio uređaj do favelas na obodu grada, a ubrzo su sa njegovog računa skinute velike sume novca.
Bekstejdž napadača zabeležila je i ulična kamera — jedna od oko 20.000 kamera koje je postavio startap Gabriel, osnovan 2020. Svaka kamera ima prepoznatljiv zeleni LED prsten, a sistem koristi veštačku inteligenciju za očitavanje registarskih tablica (ne lica) i deli te podatke sa policijom kako bi se slučajevi rekonstruisali iz više uglova. Prema kompaniji, sistem obrađuje približno četiri miliona tablica dnevno.
Kako Gabriel radi i ko plaća
Gabriel naplaćuje pretplatu stanarima i preduzećima — navodno oko 5 USD mesečno po domaćinstvu — dok policija ne plaća uslugu direktno. Pretplatnici dobijaju obaveštenja (putem WhatsApp-a) kada policija u njihovom kvartu izvrši hapšenje uz pomoć snimaka iz sistema. Kompanija je prikupila oko 27 miliona dolara od investitora, uključujući Qualcomm Ventures i SoftBank, i u junu je lansirala i besplatnu platformu Gabriel365 sa mapama i lokalnim biltenima o kriminalu.
Kontroverze i zabrinutosti
Ime kompanije našlo se pod lupom kada je Intercept Brasil 2023. otkrio da je Gabriel delio informacije u realnom vremenu sa policijom putem tajnih WhatsApp i Slack kanala. Gabriel je rekao da su kanali korišćeni zbog velikog broja zahteva i da su komunikacije od tada formalizovane kroz platformu „Gabriel for Authorities“, koja omogućava individualne logine i audit tragove.
U novembru, skupština države Rio de Janeiro naredila je uklanjanje 400 Gabriel kamera sa javnih puteva, pozivajući se na zabrinutost zbog pristupa poverljivim podacima i rizika „Velikog Brata“ bez garancija privatnosti.
Kritičari ističu nekoliko rizika: iako Gabriel tvrdi da ne koristi prepoznavanje lica, kompanija je integrisana sa programom Smart Sampa (koji primenjuje takvu tehnologiju), a u Rio de Janeiru postoji ugovor prema kojem Gabriel šalje live snimke i očitavanja tablica u policijski komandni centar koji navodno ima softver za prepoznavanje lica. Stručnjaci i aktivisti upozoravaju da takve integracije čine Gabriel delom šireg ekosistema nadzora koji lako može biti zloupotrebljen.
Pablo Nunes, direktor Centra za studije o javnoj bezbednosti i građanstvu, ukazuje i na socijalnu nejednakost: kamere su češće u bogatijim kvartovima, što omogućava plaćajućim stanovnicima da dobiju bržu policijsku pažnju. Studije i izveštaji takođe pokazuju da je korišćenje prepoznavanja lica u Brazilu često povezano sa rasnim pristrasnostima — jedan izveštaj iz 2025. ukazuje da je velika većina ranih hapšenja po toj metodi bila nad crnim stanovništvom.
Odgovor kompanije i šira debata
Coser tvrdi da Gabriel nikada neće uvesti biometrijsku analitiku i da kompanija ne odlučuje o tome kako policija koristi snimke. Kada građani podnesu policijski izveštaj i podele ga sa Gabrielom, žrtve dobijaju snimak sa zamućenim licima, dok policija dobija originalni materijal. Coser takođe ističe transparentnost kao mehanizam odgovornosti i tvrdi da je cilj kompanije da poboljša rad policije kroz bolje obaveštajne podatke.
Debata u Brazilu se uklapa u globalni trend: kompanije kao što je Flock Safety u SAD suočavale su se sa povlačenjem podrške nakon što su njihovi sistemi korišćeni za neželjene pretrage, a gradovi su deinstalirali kamere. Stručnjaci upozoravaju da su potrebne jasne regulative, javni nadzor i mehanizmi izveštavanja o greškama kako bi se smanjio rizik od zloupotrebe i diskriminacije.
Zaključak
Gabriel nudi tehnologiju koja može olakšati rasvetljavanje zločina u gradu sa niskom stopom razrešenih krađa, ali istovremeno pokreće ozbiljna pitanja o privatnosti, nadzoru i jednakom pristupu bezbednosti. Dok kompanija obećava ograničenja (bez biometrije) i transparentnost, kritičari podsećaju da integracije sa drugim državnim sistemima i nedostatak jasne regulative ostavljaju mogućnost zloupotrebe. Rasprava o tome gde se postavlja granica između bezbednosti i privatnosti u Brazilu, kao i u drugim zemljama, tek treba da se konsoliduje kroz zakonodavstvo i javni dijalog.
Pomozite nam da budemo bolji.
