CDC je aktivirao nivo 1 odgovora zbog brzog porasta i širenja izbijanja ebole u istočnom DRC i Ugandi. WHO je potvrdila preko 1.000 slučajeva i više od 260 smrtnih ishoda od početka izbijanja u maju. Izbijanje je povezano sa Bundibugyo sojem, za koji nema odobrenih terapija ni vakcina, pa je odgovor otežan. Lečenje je uglavnom simptomatsko, a ključne mere su rana identifikacija, izolacija i praćenje kontakata.
CDC Aktivirao Nivo 1 Odgovora Zbog Izbijanja Ebole U DRC I Ugandi
26. juni — Centers for Disease Control and Prevention (CDC) iz SAD aktivirao je u petak najviši nivo odgovora na izbijanje ebole koje pogađa Istočni deo Demokratske Republike Kongo (DRC) i prelazi granicu u Ugandu.
U ažuriranju za medije, Satish Pillai, menadžer za incident u odgovoru na ebolu pri CDC-u, istakla je zabrinutost zbog brzog porasta broja obolelih i širenja bolesti na novu geografsku oblast. CDC je podigao nivo odgovora na nivo 1 (Level 1), što označava da je događaj prioritet broj jedan i omogućava mobilizaciju dodatnih resursa za koordinaciju i operativne potrebe odgovora.
"Podizanje nivoa odgovora odražava hitnost, obim i složenost izbijanja, i omogućava CDC-u da angažuje dodatne resurse za podršku koordinaciji i operativnim potrebama našeg odgovora," rekla je Pillai.
Šta se zna o izbijanju
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) potvrdila je više od 1.000 slučajeva i preko 260 smrtnih ishoda od početka izbijanja u maju. Većina slučajeva prijavljena je u istočnom delu DRC, dok je manji broj prijavljen u područjima koja su prešla granicu u Ugandu.
Ovo izbijanje je povezano sa Bundibugyo sojem virusa ebole, koji se razlikuje od češćih zaire sojeva. Za Bundibugyo trenutno ne postoje odobrene specifične terapije niti vakcine, što dodatno otežava medicinski odgovor i upravljanje epidemijom.
Simptomi i prenos
Ebola je prvi put identifikovana 1976. u centralnoj Africi. Inkubacioni period iznosi obično 2–21 dan. Najčešći simptomi su groznica, umor, bolovi u mišićima, glavobolja, bol u grlu, povraćanje, dijareja i osip; u težim slučajevima može doći i do unutrašnjeg i spoljašnjeg krvarenja.
Virus se prenosi sa životinja na ljude i direktnim ljudskim kontaktom, uključujući kontakt sa telesnim tečnostima i seksualni prenos. Zbog toga su mere nadzora, rani identifikacioni testovi, izolacija obolelih i praćenje kontakata ključni za zaustavljanje širenja.
Lečenje i mere podrške
Ne postoji univerzalno odobreni lek za Bundibugyo soj; lečenje je pretežno simptomatsko: oralne i intravenske tečnosti, podrška kiseonikom i lečenje komplikacija. U nekim slučajevima primenjuju se imunoterapije ili eksperimentalni lekovi, ali za Bundibugyo nema odobrenih vakcina ili potvrđenih specifičnih terapija.
Međunarodne i lokalne zdravstvene službe nastavljaju da pojačavaju nadzor, vakcinaciju i kontrolu infekcija u oblastima sa prijavljenim slučajevima, dok CDC i WHO koordiniraju dalji odgovor i razmenu informacija.
Stav stručnjaka: Aktiviranje nivoa 1 od strane CDC-a signalizira da se radi o ozbiljnom, složenom izbijanju koje zahteva brzu koordinaciju resursa, međunarodnu saradnju i intenzivno javnozdravstveno delovanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
