Obnovljeni radio iz 1937. mogao bi otkriti lokaciju izgubljene Electre Amelije Earhart

Nestanak Amelije Earhart u julu 1937. ostaje jedno od najvećih misterija avijacije. Nakon skoro devet decenija intenzivnih pretraga kopna, grebena, laguna i okeanskih dubina, tim Nauticos tvrdi da je restauracija i testiranje radijskog sistema identičnog onom koji su koristili Earhart i njen navigator Fred Noonan dala novu indikaciju o mogućoj lokaciji njihovog aviona oko 8:00 tog dana.

Kako su došli do nove indicije

Godine 2020. Nauticos je pribavio i restaurirao predajnik Western Electric 13C i prijemnik Bendix RA-1A — iste vrste opreme koja je bila u avionu Lockheed Electra L-10E. Tokom testova, istraživači su koristili metodologiju Radio Direction Finding (RDF) i merenja odnosa distance i jačine signala na frekvenciji 3105 kHz da bi što vernije reproducirali uslove poslednjeg leta.

Za eksperimente su angažovana dva plovila: avion nazvan "Miss Amelia" (koji je imitirao Electru) sa Bendix prijemnikom i Western Electric predajnikom, i brod "Nellie Crocket" sa produženim jarbolom i RCA Model CGR-32-1 prijemnikom, istim modelom kakav je bio na obalskom čuvaru Itasca. Rezultati su objedinjeni u izveštaju od 88 stranica pod naslovom Statistical Analysis for Highest Probability Areas.

Šta testovi znače — i šta ne znače

Nauticos je u 2025. izjavio da su na osnovu tih testova mogli da procene približnu poziciju Electre oko 8:00 ujutro na dan nestanka, i da će naredna ekspedicija ciljati znatno manji pretražni prostor nego ranije. Predsednik Nauticosa, Dave Jourdan, rekao je da je tim "dramatično suzio oblast pretrage" i da je planirana misija njihova "najbolja prilika dosad".

Međutim, do juna 2026. Nauticos još nije javno objavio tačne koordinate ili zvanični okvir pretrage. U intervjuu za WBUR (27. februar 2026.) Jourdan je potvrdio da tim ima proračun lokacije za oko 8:00, ali da ga nije delio javno; takođe je rekao da organizacija prikuplja 6–10 miliona dolara za ekspediciju, koju bi mogli da izvedu već 2026. godine ukoliko prikupe sredstva.

Istorijski kontekst i poslednja poruka

Earhart i Noonan poleteli su 2. jula 1937. iz Lae (Nova Gvineja) prema Howland ostrvu. Komunikacije sa obalskim čuvarom Itasca bile su otežane zbog lošeg prijema. U radio-dnevniku itasca zabeleženo je da je u 7:42 Earhart javila: "We must be on you, but we cannot see you. Fuel is running low. Been unable to reach you by radio. We are flying at 1,000 feet." Oko 8:00 ona je tražila orijentire, a u 8:43 poslala je poslednju poruku navodeći da je Electra "na liniji 157–337 i ide sever–jug" — referencu na kompasne stepene koja je bila njen poslednji poznati signal.

Ranije ekspedicije i perspektiva

Nauticos ima dugu istoriju dubokomorskih potrage: tim je 1990-ih pomogao u otkriću japanske podmornice I-52, i od tada je izveo pretrage u potrazi za Earhart 2002, 2006. i 2017. Tokom 2006. pronađeni su samo ostaci kablova, ali svaka ekspedicija je doprinela zbiru podataka koji se sada kombinuju sa radio-analizom.

Važno: Iako rezultati testova izgledaju obećavajuće, potvrda će zahtevati podvodnu ekspediciju u području koje Nauticos još nije javno otkrio. Dok se ne nađu fizički ostaci aviona, rešenje misterije ostaje hipotetičko.

Ukoliko istraživači sprovedu ekspediciju i lokalizuju vrak Electre, to bi predstavljalo jedno od najvećih otkrića u istoriji avijacije. Do tada, tvrdnje Nauticosa ostaju dobro dokumentovana, ali nepotvrđena pretpostavka zasnovana na eksperimentalnim radio-merenjima.