Više od 200.000 buradi sa radioaktivnim otpadom bačeno je u Severnoistočni Atlantik između 1950. i 1990. godine, a poslednje ekspedicije CNRS-a dokumentovale su koroziju i curenje nekih posuda. Tokom 20 zarona podmornicom Nautile prikupljeni su uzorci vode, sedimenata i faune iz neposredne blizine buradi. Detektovani su radionuklidi Co‑60, Nb‑94, Cs‑137 i Am‑241, ali je teško razdvojiti nedavna curenja od istorijske pozadine radijacije. Dalje analize će pokazati da li i kako se radioaktivnost prenosi kroz dubokomorski prehrambeni lanac.
200.000 Buradi Radioaktivnog Otpada Cure U Severnom Atlantiku — Naučnici Prate Uticaj Na Dubokomorski Ekosistem
Many of the radioactive waste barrels have reached an 'advanced state of deterioration'. | Credit: SEAN GLADWELL / Getty Images
Suočavamo se sa potencijalno ozbiljnim, ali dugotrajnim problemom zagađenja: više od 200.000 buradi sa radioaktivnim otpadom odbačeno je u Severoistočnom Atlantiku između 1950. i 1990. godine, a nova istraživanja pokazuju da su mnoge od tih posuda u poodmakloj fazi korozije i da je došlo do ispuštanja njihovog sadržaja.
Šta su istraživači uradili
Francuski Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS) je tokom dve ekspedicije, uključujući letnju misiju 2025. i poslednju seriju zarona, mapirao lokaciju i izveo 20 zaronâ ljudskom podmornicom Nautile na dubine veće od 4.700 metara. Tim je direktno posmatrao nekoliko buradi i prikupio uzorke vode, sedimenata i faune u neposrednoj blizini korodiranih posuda.
Pronađeni tragovi radionuklida
Analize su pokazale prisustvo radionuklida koji su specifično povezani s tim vrstama otpadaka: kobalt-60 (Co-60), niobijum-94 (Nb-94), cezij-137 (Cs-137) i americijum-241 (Am-241). Ipak, naučnici ističu da je izazov razdvojiti ove novije signale od istorijske pozadinske radijacije u regionu — posledica atmosferskih proba nuklearnog oružja u XX veku, havarije u Černobilju 1986. i ovlašćenog ispuštanja sa obalnih nuklearnih postrojenja.
Život oko buradi i mogući prenos u prehrambeni lanac
Uprkos velikoj dubini i prisustvu radioaktivnih signatura, lokacija nije bila mrtva: istraživači su videli raka, spužve, anemone i druge organizme na i oko buradi. Buradi su u mekom dnu postale tvrde podloge, pa su se na njima naselili organizmi. Ključno pitanje je da li ti organizmi apsorbuju radionuklide i da li se zračenje prenosi kroz sedimente i kroz hranidbeni lanac u značajnim količinama — to će pokazati dalja laboratorijska ispitivanja uzoraka.
Zašto se ovo dogodilo i šta dalje
Buradi su prvobitno korišćene kao privremeno rešenje: nijedan od ovih kontejnera nije projektovan da bude trajno skladište na velikim dubinama. Očekivalo se da će se sadržaj postepeno oslobađati i razređivati u okeanu tokom vremena. Sada, naučnici pregledaju prikupljene uzorke kako bi kvantifikovali obim curenja i procenili ekološke rizike, a o nalazima će zavisiti i preporuke za dalje nadgledanje i moguće sanacione mere.
Za sada: fotografije i pripremni nalazi ukazuju na ispuštanja, ali konačan zaključak zahteva precizne analize uzoraka koje tek treba da razjasne kretanje radionuklida u dubokomorskom ekosistemu.
Ovo otkriće naglašava važnost istorijskih lekcija i potrebe za strožim međunarodnim standardima upravljanja radioaktivnim otpadom kako bi se ubuduće izbegle slične greške.
Pomozite nam da budemo bolji.
