Istraga pokazuje da olupina nemačke podmornice UC-30 ispušta TNT u Severno more, a uzorci plavih školjki otkrili su tragove zagađenja u vodi, sedimentu i živim organizmima. Koncentracija izmerenog TNT-a bila je oko 274,8 ng/galon (~73 ng/L), a školjke su pokazale znake biološkog stresa koji može uticati na reprodukciju. Problem je veći zbog preko 10.000 olupina u danskim vodama; rešenja su skupa i zahtevaju prioritetnu procenu rizika.
Olupina Podmornice UC-30 Ispušta TNT u Severno More — Pretnja Po Morski Lanac Ishrane
Photo Credit: Kathrine Juul Andresen
Nemačka podmornica UC-30, koja je nestala 1917. godine kod Rømøa nakon što je udarila u britansku minu, i danas predstavlja izvor zagađenja: iz njene olupine curi TNT i drugi ostaci municije u Severno more. Na brodu su se nalazile 18 mina, šest torpeda i 27 članova posade.
Istraživači sa Univerziteta u Aarhusu predvođeni Katrine Juul Andresen analizirali su situaciju i svoje rezultate objavili u časopisu Marine Pollution Bulletin. Kao bioindikatore su koristili plave školjke (Mytilus spp.), koje su otkrile prisustvo TNT-a u vodi, sedimentu i živim organizmima u blizini olupine.
„Zagađenje se definitivno dešava,“ rekla je Andresen. „Pronašli smo tragove TNT-a u divljini, morskom dnu i vodenom stupcu.“
Iako je koncentracija TNT-a u uzorcima vode relativno niska — oko 274,8 nanograma po galonu (~73 ng/L) — plave školjke su pokazale jasne znakove biološkog stresa: poremećenu detoksikaciju, promenjen metabolizam i smanjene zalihe glikogena u digestivnom tkivu, što može umanjiti reproduktivni potencijal.
Tim je analizirao i okolinu dve druge olupine — krstaša iz Prvog svetskog rata SMS Mainz i transportnog broda iz Drugog svetskog rata KW 58 Hendricus — što upućuje da problem nije izolovan. Prema izveštaju iz 2024. godine, danske vode sadrže 10.127 olupina, od kojih oko 15% potiče iz perioda oba svetska rata.
Koautor Edmund Maser, toksikolog sa University Medical Center Schleswig-Holstein u Kilu, podseća da su jedinjenja iz municije ne samo toksična već i kancerogena, što dodatno povećava zabrinutost za ekosisteme i bezbednost morskih proizvoda.
Mogućnosti upravljanja rizikom
Stručnjaci naglašavaju da je prioritet kartiranje i procena rizika: treba identifikovati koje olupine predstavljaju najveću pretnju i koje supstance ispuštaju. Neki leže zakopani pod peskom i tada rizik širenja zagađivača može biti mali — u takvim slučajevima uznemiravanje lokacije može izazvati više štete nego koristi.
Za druge lokacije razmatraju se zahtevne i skupe mere: robotske operacije za iznošenje eksploziva, uklanjanje municije ili neutralizacija hemikalija. Nemačka je već uložila značajna sredstva u izvlačenje eksploziva iz Baltičkog mora, što pokazuje da su intervencije moguće, ali zahtevaju velike resurse.
Autori pozivaju na dalje monitoring, proširena ispitivanja morskih organizama i koordinisane političke odluke kako bi se prioriteti čišćenja postavili prema stvarnoj ekološkoj i zdravstvenoj opasnosti.
Značaj za javnost: S obzirom na to da Severno more podržava važne ribolovne resurse i lance snabdevanja morskom hranom, curenje hemikalija iz starih olupina može imati direktan uticaj na bezbednost hrane i lokalne privrede priobalnih zajednica.
Pomozite nam da budemo bolji.
