Labradorovo more između Grenlanda i Newfoundland-a pokazuje se kao ključan izvor kiseonika za duboki severni Atlantik. Studija u Nature Geoscience procenjuje da iz ovog basena godišnje izlazi preko 27 teramola kiseonika, količina dovoljna za disanje čitave planete oko dva meseca. Procene se oslanjaju na merenja sa 60 senzora i analize mašinskog učenja, a nalaz ima važne implikacije za zdravlje dubokih ekosistema i razumevanje promena povezanih sa slabljenjem AMOC-a.
Labradorovo More "Diše" Za Dubine Severnog Atlantika — Prenosi 27 Teramola Kiseonika Godišnje
Photo Credit: iStock
Labradorovo more, između Grenlanda i Newfoundland-a, dobija novo značenje u okeanskoj nauci kao ključan izvor kiseonika za veliki deo dubokog severnog Atlantika. Nova studija objavljena u Nature Geoscience ukazuje da voda koja izlazi iz ovog basena snabdeva dubine dovoljnim količinama kiseonika da podrži morske zajednice na velikim dubinama.
Kako kiseonik dospeva u dubine
Autorka studije Una Miller, docentkinja za nauke o Zemlji i atmosferi, objašnjava za Cornell Chronicle da atmosferski kiseonik dopire u dubine samo kada površinske vode budu potisnute nadole. U Labradorovom moru hlađenje površine povećava gustinu vode i omogućava njenim masama da potonu — pri tom noseći rastvoreni kiseonik u duboke slojeve.
„Kad je reč o gasovima, to je zaista važno, jer ispod određene dubine nema fotosinteze,“ kaže Miller.
Skala i metodologija
Tim je izračunao da transport iz Labradorovog mora premašuje 27 teramola kiseonika godišnje — količinu dovoljnu da zadovolji potrebe za disanjem globalne populacije oko dva meseca. Ova procena zasnovana je na merenjima sa 60 senzora za kiseonik postavljenih na sidrištima na morskom dnu u Labradorovom i zapadnom Irmingerovom moru. Instrumenti su postavljeni 2020. i radili su dve godine pod teškim uslovima, a istraživači su koristili i mašinsko učenje da popune nedostajuće podatke i unaprede prostornu procenu transporta kiseonika.
Zašto je to važno
Iako Labradorovo more možda ne kontroliše u potpunosti snagu Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC), studija pokazuje da njegova uloga u oksigenaciji može biti presudna za zdravlje dubokih ekosistema. Istraživači su utvrdili da dolazak kiseonika iz ovog regiona odgovara procenjenoj potrošnji kiseonika od strane mikroba i životinja u dubinama, što znači da ovaj proces podržava osnovne ekološke funkcije i skladištenje ugljenika u okeanu.
Implikacije za klimu i ekosisteme
AMOC je oslabljen tokom poslednjih ~75 godina, a naučnici i dalje procenjuju kakve posledice to ima po hemiju okeana, morske zajednice i klimatske obrasce. Pad nivoa kiseonika u dubinama može da ugrozi faunu, oslabi sposobnost okeana da skladišti ugljenik i oteža prilagođavanje klimatskim promenama za obalne zajednice i privredu.
Istraživanja se nastavljaju: Miller i kolege rade i na analizama u Južnom okeanu kod Antarktika, drugom ključnom području gde površinske vode stupaju u vezu sa dubokim okeanom. Autori naglašavaju da za razumevanje budućih trendova deoksigenacije nije dovoljno pratiti samo ukupnu snagu AMOC-a — potrebno je razumeti i lokalne procese poput onih u Labradorovom moru.
Zaključak: Studija podiže važnost regionalnih procesa u svetskom ciklusu kiseonika i podseća da lokalne veze površine i dubine mogu imati široke posledice po zdravlje okeana i klimu.
Pomozite nam da budemo bolji.
