Studija zasnovana na podacima iz Danske otkriva da državne beneficije — pre svega plaćeno porodiljsko odsustvo i dečji dodaci — nadoknađuju oko 80% prosečnog gubitka prihoda koji majke doživljavaju nakon prvog deteta. Prosečni pad prihoda u prvoj godini iznosi ~9.000 USD, a kumulativni gubitak u 20 godina je ~120.000 USD; država vraća oko 100.000 USD, pa je neto gubitak oko 20.000 USD. Nalaz naglašava da su kombinovane kratkoročne i dugoročne mere ključne za smanjenje "kazne za majčinstvo".
Kako Danska Smanjuje „Kaznu Za Majčinstvo“ — Državne Beneficije Nadoknađuju 80% Gubitka Prihoda
A Danish mom drops her young son at his school in Copenhagen.Sergei Gapon/AFP via Getty Images
Studija zasnovana na administrativnim podacima iz Danske pokazuje da opsejne državne mere — poput plaćenog porodiljskog odsustva i dečjih dodataka — mogu značajno ublažiti finansijske posledice koje majke trpe nakon rođenja prvog deteta.
Šta su istraživači uradili
Autorke Alexandra Killewald (University of Michigan) i Therese Christensen koristile su podatke Statistics Denmark za 104.361 ženu rođenu početkom 1960-ih koje su postale majke prvi put između 20. i 35. godine. Sve ispitanice postale su majke do 2000. godine, što je omogućilo praćenje njihovih prihoda decenijama nakon prvog deteta.
Ključni nalazi
Pad prihoda: U godini rođenja ili usvajanja prvog deteta prosečna žena je izgubila oko ekvivalenta 9.000 USD (inflacijom prilagođeno u 2022. dolarima), najviše zbog smanjenja radnih sati.
Dugoročni efekti: Majčinstvo je u proseku značilo gubitak od oko 120.000 USD u zaradi tokom prvih 20 godina nakon prvog deteta (otprilike 12% predviđenih prihoda da nisu imale decu). Kazna je bila dugotrajna i potpuno je nestala tek nakon otprilike 19 godina.
Državne beneficije: U prvoj godini majčinstva žene su primale više od 7.000 USD dodatnih državnih primanja u proseku. Kumulativno, država je u narednih 20 godina nadoknadila oko 100.000 USD po majci, odnosno oko 80% prosečnog gubitka prihoda.
The ‘motherhood penalty’ is largest in the first year after a mom’s first birth or adoption.Kristian Tuxen Ladegaard Berg/NurPhoto via Getty Images
Neto efekat: Kada se uračunaju isplate države, prosečan neto gubitak iznosio je oko 20.000 USD u periodu od 20 godina.
Koje mere su važile
U velikom delu perioda koji su obuhvaćene podatke, zaposlene majke su imale pravo na četiri nedelje plaćenog odsustva pre porođaja i 24 nedelje nakon porođaja, uz mogućnost da podelе do 10 nedelja sa ocem. Subvencionisani vrtići su dostupni od 6 meseci do polaska u školu, pri čemu roditelji ne plaćaju više od oko 25% troškova. Postoje i dečiji dodaci i druge pomoći, kao što su stambene subvencije prilagođene porodicama s decom.
Implikacije i poruke
Rezultati pokazuju da javne politike mogu znatno smanjiti rodnu ekonomsku nejednakost povezanu s roditeljstvom, ali i da kratkoročne mere same po sebi nisu dovoljne da u potpunosti uklone dugoročnu "kaznu". Ciljane podrške majkama s malom decom (npr. plaćeno porodiljsko odsustvo) ublažavaju najveći rez u prvim godinama, dok univerzalne beneficije (dečiji dodaci, pristupačna briga o deci) pomažu u smanjenju dugoročnih posledica.
O poreklu teksta
Tekst je zasnovan na članku iz European Sociological Review i prvobitno je objavljen u The Conversation. Autorica originalne analize je Alexandra Killewald; koautorka za danski deo je Therese Christensen. Autorke su prijavile da nemaju finansijske interese koji bi uticali na rezultate.
Zaključak: Danska nije tipičan primer za sve zemlje, ali pokazuje koliko daleko mogu ići javne politike u ublažavanju ekonomskih posledica majčinstva i u promovisanju rodne ravnopravnosti u prihodima.
Pomozite nam da budemo bolji.
