Vlade širom sveta uvode novčane podsticaje — od jednokratnih grantova do mesečnih naknada i šire podrške za negu dece — kako bi odgovorile na pad nataliteta i starenje stanovništva. Primeri iz Singapura, Kine, Japana, Južne Koreje, nordijskih zemalja, Estonije, Finske i UAE pokazuju različite modele podrške. Istraživanja ukazuju da novčane mere mogu izazvati privremeni rast rođenih, ali za dugoročan oporavak potrebne su šire društvene i ekonomske promene.
Mapa: Koje Zemlje Plaćaju Građanima Da Imaju Decu — Od Singapura Do UAE
A mother holds her children as she crosses a street in Tokyo on October 4, 2024. (Photo by Yuichi YAMAZAKI / AFP)
Vlade širom sveta uvode novčane isplate, poreske olakšice, subvencije za stanovanje i proširene usluge za negu dece kako bi odgovorile na pad nataliteta i ubrzano starenje stanovništva. Iako novčani podsticaji mogu ublažiti troškove roditeljstva i ponekad prouzrokovati kratkotrajan porast rođenih, većina stručnjaka upozorava da sami po sebi retko menjaju dugoročne demografske trendove.
Singapur
Singapur je godinama širio sistem podrške porodicama suočenim sa jednom od najnižih stopa fertiliteta na svetu. Premijer Lawrence Wong najavio je novi paket podrške prema kojem bi svako dete do 17. godine moglo da dobije ukupno gotovo S$70.000 (oko 55.000 USD) u različitim vrstama pomoći. Novi paket zameniće dosadašnje šeme, uključujući Baby Bonus i Large Families Scheme.
Prethodni Baby Bonus obuhvatao je novčane isplate tokom prvih šest i po godina života deteta — prve dve bebe su dobijale oko S$11.000, dok je svako naredno dete dobijalo nešto više. Iako su ove mere trajale decenijama, stopa rađanja u Singapuru i dalje ostaje jedna od najnižih u svetu. "Odluka o roditeljstvu je duboko lična, ali možemo olakšati onima koji žele da zasnuju porodicu," rekao je Wong.
Kina
Nakon dugogodišnje politike jednog deteta, Kina je u velikom zaokretu i sada aktivno podstiče rađanje. U 2025. Pekinška vlada pokrenula je nacionalnu subvenciju za negu dece — 3.600 juana godišnje (oko 500 USD) po detetu mlađem od tri godine — kao deo šire kampanje za smanjenje troškova odgajanja. Lokalne vlasti takođe su podržale dodatne programe sa većim isplatama i mesečnim stipendijama za porodice s više dece.
"Međunarodna praksa pokazuje da su gotovinske subvencije važan deo mera za podsticanje rađanja," rekao je Zhang Benbo, istraživač iz think tanka pri Nacionalnoj komisiji za razvoj i reforme.
Japan
Japan, zemlja koja se dugo suočava sa demografskim padom, proširila je finansijsku podršku porodicama: mesečne naknade, uvećanu jednokratnu pomoć pri rođenju (podiže se do 500.000 jena, oko 3.100 USD) i širu mrežu usluga za negu dece. Planirane reforme za 2026. ciljaju na širi pristup vrtićima i dodatnu finansijsku pomoć bez obzira na radni status roditelja.
"Želimo društvo u kojem mlade generacije mogu da stupe u brak, imaju i odgajaju decu kako žele," rekao je ministar za dečije politike Masanobu Ogura.
Južna Koreja
Južna Koreja je uložila milijarde dolara u paket podsticaja: direktne isplate pri porođaju, mesečne naknade, produženo roditeljsko odsustvo, subvencionisanu brigu o deci i pomoć za stanovanje. Program pokrenut 2022. nudio je porodiljama jednokratnu isplatu i mesečne doprinose tokom prve dve godine života deteta. Privatni sektor, poput Lotte Group, nudi dodatne podsticaje zaposlenima, od porodičnih vozila do velikih bonusa za rođenje novog deteta.
Nordijske i baltičke zemlje
Skandinavske i baltičke zemlje kombinuju novčane naknade sa snažnim javnim servisima: plaćenim roditeljskim odsustvom, dostupnim vrtićima i prihodnom podrškom. Primeri uključuju Švedsku i Estoniju, gde roditelji primaju mesečne isplate koje rastu s brojem dece, kao i druge beneficije koje olakšavaju usklađivanje karijere i roditeljstva.
Švedska
Švedski sistem ne daje jednokratne bonuse, ali isplaćuje mesečni dodatak (oko 1.250 SEK po detetu) i doplate za veće porodice, uz široko dostupne usluge dečje zaštite i izdašno roditeljsko odsustvo.
Estonija
Estonija kombinuje porođajnu naknadu, mesečne dodatke po detetu (npr. 80–100 EUR mesečno, u zavisnosti od broja dece) i plaćeno roditeljsko odsustvo, a ove mere su često citirane kao primer integrisane porodične politike.
Finska
Finska nudi "baby box" sa osnovnim potrepštinama za novorođenče pored mesečnih isplata do 17. godine. Stope naknada rastu s brojem dece (primeri iz prakse: približno 94,88 EUR za prvo dete, 104,84 EUR za drugo, 133,79 EUR za treće, 173,24 EUR za četvrto, i oko 192,69 EUR za peto dete). Uprkos ovim pogodnostima, Finska beleži jedan od nižih nataliteta među nordijskim državama.
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE)
UAE nude značajne beneficije za svoje državljane: jednokratne isplate, mesečne naknade (npr. kroz program NAFIS) i dodatne pomoći za stanovanje i otplatu dugova. Iznosi i uslovi variraju po emiratu, a neke pogodnosti mogu dostići velike sume (u određenim slučajevima prijavljeno i do oko AED 220.000 po rođenju, u zavisnosti od lokalnih programa).
Šta kažu istraživanja?
Studije pokazuju da novčane subvencije i poboljšani sistemi brige o deci mogu uticati na odluke o zadržavanju ili planiranju deteta—posebno kada su deo šireg seta mera koje smanjuju dugoročne troškove roditeljstva. Međutim, podaci sugerišu da su efekti često ograničeni na kratkoročne promene, dok su kulturni faktori, tržište rada i uslovi stanovanja ključni za održiv oporavak nataliteta.
Zaključak: Argument za porodične podsticaje nije isključivo ekonomskog karaktera — u mnogim državama cilj je očuvanje radne snage i stabilnost socijalnih sistema. Ipak, da bi mere bile dugoročno uspešne, često su potrebne sveobuhvatne promene u politici rada, stanovanja i rodne ravnopravnosti, uz finansijsku podršku.
Kontakt za ovu priču: Gray R. Thomas (Newsweek)
Pomozite nam da budemo bolji.
