Aleksandar Vranješ kaže da SAD i dalje podržavaju Antonija Zanardija Landija za novog visokog predstavnika u BiH, ali da je podrška uslovljena ustupcima. EU je navodno spremna podržati kandidata uz očuvanje Bonskih ovlašćenja i fokus na agendu 5+2 i državnu imovinu. Ako se ne postigne dogovor, privremeni predstavnik mogao bi da bude Luis Krišok, a SAD ne žele Kristijana Šmita u BiH od 1. jula.
Vranješ: SAD Ostaju Pri Kandidaturi Antonija Zanardija Landija, EU Traži Ustupke
© Amir Hamzagic/ATAImages
Ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji Aleksandar Vranješ izjavio je u jutarnjem programu RTRS-a da Sjedinjene Američke Države i dalje podržavaju italijanskog kandidata Antonija Zanardija Landija za novog visokog predstavnika u BiH, ali da će njegovo imenovanje morati da bude praćeno određenim ustupcima.
Šta je rečeno
„S druge strane, EU će podržati Landija, ali uz mnoge ustupke – pre svega da moraju ostati Bonska ovlašćenja“, rekao je Vranješ.
„Smatraju da je potrebno da se novi visoki predstavnik pozabavi agendom 5+2, i da državna imovina mora biti u fokusu budućeg visokog predstavnika. Isto tako smatraju da treba zaobići Savet bezbednosti UN, dakle da PIK bira visokog predstavnika“, dodao je Vranješ.
Prema njegovim rečima, Amerikanci nisu bili spremni da prihvate uslove koje su pokušali da nametnu London, Brisel, Pariz i Berlin. Vranješ je istakao i alternativni scenario: ukoliko se ne postigne dogovor, privremeni (v.d.) visoki predstavnik mogao bi da bude supervizor za Brčko Luis Krišok, dok se ne imenuje novi zvanični predstavnik.
Vranješ je naglasio da su SAD jasno poručile da od 1. jula ne žele da vide Kristijana Šmita u BiH, što dodatno komplikuje pregovore.
Pregovori i kandidati
Prema medijskim navodima, razgovori su odgođeni do kraja juna, a u fokusu su dva kandidata: italijanski kandidat Antonio Zanardi Landi i francuski diplomata René Trokaz. S obzirom na različite stavove velikih sila i evropskih prestonica, ishod dogovora ostaje neizvestan.
Stavovi Republike Srpske
Iz Republike Srpske stižu ocene da PIK (Savet za implementaciju mira) nema ovlašćenje da imenuje visokog predstavnika bez saglasnosti strana potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, te da su pitanja legitimnosti i načina izbora ključna za buduće odnose u BiH.
Konsekvence: Ako do dogovora ne dođe, nastavak političkih napetosti i pravna sporenja oko nadležnosti PIK-a i uloge visokog predstavnika mogu dodatno opteretiti unutrašnju i spoljnopolitičku situaciju u BiH.
Pomozite nam da budemo bolji.
