Finska je u Naantaliju instalirala "pametni" prelaz za losove (23. juna 2026.) koji kombinuje ogradu, otvor za prelazak i radarom aktivirana signalna svetla. Nakon ugradnje svetala u testiranoj zoni broj sudara je pao na nulu, a vozači su u lošim uslovima smanjili brzinu za više od 10 km/h. Sistem može da detektuje i manje životinje i predstavlja jeftinije i bezbednije rešenje za ljude i divljač.
Finska Postavila 'Pametne' Prelaze Za Losove — Sudari U Test-Zoni Pali Na Nulu
A moose (or elk in Finland) crossing the road.
Sudar sa losom na putu može biti katastrofalan: odrasli los može težiti i do 1.500 funti (~680 kg), a zbog visine tela i dužine nogu često biva izbačen kroz vetrobran, što predstavlja veliki rizik za putnike i vozilo. Pored opasnosti po ljude, takvi sudari su i skupi — prosečan trošak sudara automobila i losa u SAD iznosi oko 17.000 dolara.
Šta je novo u Naantaliju?
U blizini grada Naantali otvoren je 23. juna 2026. nova vrsta "prelaza za losove" koji kombinuje ogradu za divljač, kontrolisani otvor neposredno pre prelaza i sistem signalnih svetala aktiviranih radarom. Kada se životinja približi, radar pokreće treptajuća svetla duž puta kako bi upozorio vozače da usporavaju ili stanu.
Kako sistem funkcioniše
Ograda usmerava životinje ka propisanim mestima za prelazak. Radar detektuje ulazak životinje u zonu i aktivira vidljiva upozorenja za vozače. Prethodni prelaz u mestu Nousiainen bio je postavljen pre uvođenja svetala i zabeležene su dve smrtne žrtve; nakon instalacije signalnih svetala broj sudara u toj zoni pao je na nulu.
"Radar detektuje životinju koja se približava putu i time aktivira signalna svetla koja počinju da trepću", rekao je Jaakko Klang, inženjer za bezbednost saobraćaja u Centru za ekonomski razvoj, saobraćaj i životnu sredinu Južne Finske za YLE.
Analize pokazuju da vozači u uslovima slabog osvetljenja i lošeg vremena smanjuju brzinu za više od 10 km/h pri prilasku ovakvom prelazu — dovoljno da značajno smanje rizik od katastrofalnih posledica.
A Finnish elk (aka American moose). Photo credit:Sami Niemeläinen/Flickr
Detekcija Manjih Vrsta
Sistemi nisu ograničeni samo na losove: radar i senzori mogu detektovati i manje životinje poput lisica i rakun-pasova (Nyctereutes procyonoides), što dodatno štiti lokalnu faunu i smanjuje oštećenja na vozilima.
Zašto su losovi u porastu?
Losovi su u Finskoj prisutni još od mezolitske epohe, a populacija je u poslednjih sto godina značajno porasla — procene govore da ih je 1933. bilo oko 3.500, dok danas, posle lovne sezone, ima približno 77.000 jedinki. Glavni razlozi su promene u šumarskim praksama koje povećavaju dostupnost hrane i lov koji bolje štiti ženke u uzgoju.
Primenom pametnih prelaza može se smanjiti broj sudara u kritičnim zonama ili duž dobro poznatih migratornih pravaca losova, koji su često isti vekovima i nastaju kao prirodne brazde nakon ledenog doba, kako objašnjava Jani Hotanen iz Mikkeli Game Management Association.
Zaključak: Rešenje koje kombinuje fizičku ogradu, usmeravanje prelaska i senzorsko upozorenje pokazuje obećavajuće rezultate u smanjenju smrtnosti ljudi i životinja, kao i u smanjenju materijalnih troškova. Ako se uspeh potvrdi na duže staze, ovakvi prelazi mogu postati standard u zonama sa visokim rizikom od sudara sa krupnom divljači.
Pomozite nam da budemo bolji.
