Kako divlji prelazi štite životinje, povećavaju bezbednost i mogu smanjiti vaše troškove osiguranja

Svake godine putevi i autoputevi prekidaju dnevna i sezonska kretanja mnogih vrsta, često sa smrtnim posledicama. Jeleni, losovi, medvedi, pume, kornjače i brojni drugi stanovnici divljine prisiljeni su da prelaze kolovoz kroz presek svojih staništa i migracionih koridora. Posledice nisu samo ekološke: sudari sa divljim životinjama ugrožavaju ljude, oštećuju vozila, podižu troškove popravki i osiguranja, i opterećuju javne budžete.

Šta su divlji prelazi i kako rade

Divlji prelazi obuhvataju nadvožnjake, podvožnjake, velike cevi i povezane ograde koje zajedno preusmeravaju kretanje životinja izvan kolovoza. Za razliku od upozoravajućih znakova koji zavise od ljudske reakcije, prelazi menjaju pejzaž i stvaraju bezbedne, predvidljive rute za životinje, dok saobraćaj teče bez iznenadnih zastoja.

Carson Barylak, Senior Campaigns Manager (Science policy, communications, and education specialist), IFAW©Carson Barylak –Original/License

Carson Barylak, Senior Campaigns Manager u IFAW: "Prelazi su uspešni zato što ne zahtevaju potpuni preokret ponašanja ni životinja ni ljudi. Dobro projektovani prelazi omogućavaju i životinjama i ljudima da nastave svoje rute uz minimalne promene."

Gde ih graditi: podaci su ključ

Najefikasniji prelazi postavljaju se tamo gde životinje već prolaze. Planeri koriste podatke o "vrućim tačkama" sudara, migracionim rutama, ponašanju vrsta, topografiji i lokalnim uslovima puta da bi odredili tačnu lokaciju i vrstu konstrukcije. Neke životinje bolje koriste nadvožnjake, druge se prilagođavaju podvožnjacima ili cevastim prolazima — širina, vegetacija i pristupne rampe su faktori koji se prilagođavaju vrsti.

Zašto su ograde važne

Sam prelaz nije dovoljan ako životinje mogu lako da skrenu na kolovoz. Isključujuće ograde usmeravaju životinje ka bezbednim prelazima i spuštaju verovatnoću da će se stvoriti opasne situacije na putu. Kombinacija prelaza i ograda značajno smanjuje broj sudara i povećava upotrebljivost projekata.

Wildlife crossing along the Trans-Canada Highway from Lake Louise to Banff, Banff National Park, AB, Canada©Adam Fagen/CC-BY-NC-SA –Original/License

Finansiranje, saradnja i primeri

Realizacija prelaza zahteva godinu dana planiranja i intenzivnu saradnju: saobraćajna odeljenja, agencije za zaštitu prirode, istraživači, lokalne vlasti, nevladine organizacije i donatori obično rade zajedno. Kao primer uspešne koordinacije navodi se Wallis Annenberg Wildlife Crossing u okrugu Los Anđeles — projekat koji objedinjuje državna sredstva, javne i privatne donacije i naučna istraživanja.

Prepreke i kako ih prevazići

Najveći izazovi su finansiranje, dobijanje dozvola, logistika gradnje, prava puta i političke promene. Javna podrška i jasni podaci o smanjenju sudara često pomažu u obezbeđivanju sredstava i ubrzavanju procesa. Dugoročni monitoring i transparentni izveštaji o rezultatima dodatno osnažuju podršku lokalnih zajednica i donosioca odluka.

Javne koristi i uticaj na troškove osiguranja

Dok divlji prelazi prvenstveno štite biodiverzitet, oni donose i direktne koristi ljudima: manji broj sudara znači manje štete na vozilima, manje povreda i smanjeni troškovi potraživanja osiguranja. To može doprineti smanjenju premija ili bar stabilizaciji troškova osiguranja na regionalnom nivou, naročito u oblastima sa velikim brojem sudara sa životinjama.

Zaključak

Divlji prelazi nisu univerzalno rešenje za sve ekološke probleme, ali predstavljaju praktičnu, zasnovanu na dokazima meru koja istovremeno štiti životinje i povećava bezbednost na putevima. Sa dobrim podacima, odgovarajućim dizajnom i podrškom zajednice, predstavljaju pametnu investiciju u bezbednu i održivu infrastrukturu.