Kaspijsko more je izgubilo oko 1 m nivoa u poslednjih 5 godina, 1,5 m u 10 godina i 2,5 m u 30 godina, sa trenutnim padom od 20–30 cm godišnje, navodi Aliagha Azizov. Glavni uzroci su klimatske promene — manje padavina, veće isparavanje i smanjen dotok reka. Pet susednih država radi na pravnom okviru za monitoring, razmenu podataka i mere prilagođavanja koji bi mogao biti završen do kraja godine.
Region Ubrzano Radi Na Pravnom Okviru Za Praćenje Povlačenja Kaspijskog Mora
An aerial view of the Caspian Sea near the city of Baku is pictured through the window of Turkish Airlines airplane, ahead of Europa League Final, in Baku Azerbaijan May 27, 2019. REUTERS/Amr Abdallah Dalsh
BAKU, 30. jun — U toku ove godine mogao bi biti izrađen pravni okvir za regionalnu saradnju koji bi omogućio praćenje i prilagođavanje opadanju nivoa vode u Kaspijskom moru, saopštio je Aliagha Azizov, zamenik šefa Službe za državni nadzor upotrebe i zaštite voda pri Agenciji za državne vodne resurse Azerbejdžana.
Prema podacima koje je naveo Azizov, nivo Kaspijskog mora pao je za oko 1 metar u poslednjih pet godina, 1,5 metara u poslednjoj deceniji i 2,5 metara u poslednjih 30 godina. Trenutno se more povlači oko 20–30 centimetara godišnje — znatno brže od tempa rasta globalnog nivoa mora.
„More sada povlači za oko 20–30 centimetara godišnje, što je desetine puta brže nego što rastu globalni nivoi mora. Ne možemo zaustaviti ovaj proces. Možemo se samo prilagoditi njemu,“ rekao je Azizov.
Zašto nivo opada
Azizov i naučne studije ukazuju da su glavni uzroci klimatske prirode: smanjene padavine u slivu Kaspijskog basena, veće isparavanje usled rasta temperatura i smanjen dotok reka koje ga napajaju.
Posledice
Pad nivoa vode utiče na više sektora i infrastrukturnih objekata:
- Luke i brodarstvo postaju ranjiviji zbog plitčenja pristaništa i promena plovnih puteva;
- Ribarstvo i obalni turizam trpe zbog promene staništa i pristupa obalama;
- Offshore naftna i gasna infrastruktura suočava se sa većim rizicima pri eksploataciji i logistici.
Sledeći koraci i regionalna saradnja
Pet država koje okružuju Kaspijsko more — Azerbejdžan, Kazahstan, Rusija, Iran i Turkmenistan — rade na jačanju saradnje u zaštiti okoline, ali trenutno ne postoji potpuno funkcionalan regionalni sistem za monitoring. Predloženi pravni okvir trebalo bi da obuhvati monitoring, razmenu podataka, zajednička naučna istraživanja, prognoze i mere prilagođavanja, a cilj je da bude finalizovan do kraja godine.
Uvođenje takvog okvira povećalo bi mogućnosti za bržu razmenu informacija, preciznije prognoze i koordinisane adaptacione mere koje bi umanjile ekonomske i ekološke štete.
Napomena: Potrebna je hitna i koordinisana akcija kako bi se ublažile posledice opadanja nivoa i obezbedila dugoročna održivost priobalnih zajednica i infrastrukture.
Pomozite nam da budemo bolji.
