Istraživači Johns Hopkins‑a otkrili su kod miševa skup inhibitornih neurona (PLTi) koji koriste GABA i kontrolišu selektivnu prostornu pažnju preko uticaja na superior colliculus. Privremena deaktivacija PLTi‑ja čini miševe podložnim distraktorima, a ponovnim aktiviranjem fokus se vraća. Nalaz otvara nove pravce za proučavanje mehanizama pažnje i ima potencijalne implikacije za razumevanje ADHD‑a, uz napomenu da su potrebne dodatne studije kod ljudi.
Skriveni „prekidač pažnje“ u mozgu otkriven kod miševa — moglo bi pomoći u razumevanju ADHD‑a
Andriy Onufriyenko/Getty Images
Istraživači sa Johns Hopkins University otkrili su kod miševa grupu evolucijski konzervisanih inhibitornih neurona — nazvanu PLTi — koja ima ključnu ulogu u selektivnoj prostornoj pažnji. Kada su ti neuroni privremeno deaktivirani, miševi postaju izrazito osetljivi na distraktore; nakon ponovnog aktiviranja, sposobnost fokusiranja se vraća.
(Johns Hopkins University)
Šta su otkrili?
PLTi (parabigemino‑lateralni tegmentalni inhibitorni kompleks) koristi GABA-u, glavni inhibitorni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu. Ovi neuroni utiču na superior colliculus (gornji kolikulus), strukturu u srednjem mozgu koja integriše vizuelne i druge senzorne ulaze, gradi prostornu mapu okoline i usmerava pažnju ka značajnim tačkama u prostoru.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Kako su testirali pažnju kod miševa?
Istraživači su koristili zadatak na touchscreen ekranu: miševi su dobijali nagradu ako su dodirnuli mesto na ekranu koje je sadržalo ciljnu sliku, dok su ignorišu distraktore koji bi se pojavljivali na drugim delovima ekrana. Kada su naučnici ubrizgali virusni vektor dizajniran da privremeno "utiša" PLTi, miševi su izgubili sposobnost da ignorišu distraktore i pravilno odrede koja lokacija je najvažnija. Kada je funkcija PLTi vraćena, ponašanje miševa se normalizovalo.
YouTube Thumbnail
„Jedini deficit bio je u selekciji i poređenju konkurentnih informacija — deo mozga koji pomaže odgovor na pitanje: 'Na šta sada da obratim pažnju?'“ — Shreesh Mysore, Johns Hopkins.
Metodološke napomene i ograničenja
Rezultati su obećavajući, ali važno je naglasiti da postoje razlike između miševa i ljudi: prisustvo sličnih neurona u ljudskom mozgu nije potvrđeno funkcionalnim studijama. Eksperimenti na miševima omogućavaju invazivne manipulacije koje se ne mogu raditi kod ljudi, što čini miševe korisnim modelom, ali tranlsacija nalaza na kliničke primene zahteva dodatne studije i potvrdu kod ljudi.
Moguće implikacije za ADHD i druge poremećaje
Pošto je selektivna prostorna pažnja narušena kod poremećaja kao što su ADHD i šizofrenija, otkriće ove mreže koja koristi GABA može pomoći u razumevanju mehanizama koji stoje iza poremećaja pažnje. To ne znači da je PLTi jednostavno "uzrok" ADHD‑a, ali otvara novi put za istraživanje i potencijalne ciljeve za terapiju.
Studija je objavljena u Nature Communications. Iako su autori optimistični, potrebne su dodatne studije, uključujući neinvazivne i patološke analize kod ljudi, da bi se potvrdila uloga ovih neurona u ljudskoj pažnji i u poremećajima poput ADHD‑a.
Članak je prenet i prilagođen iz originalne objave. Ako primetite grešku, obavestite urednike.
Pomozite nam da budemo bolji.
