Arheolozi na ostrvu Džemstaun ubrzano rade kako bi sačuvali artefakte i strukture prve stalne engleske kolonije u Severnoj Americi, jer porast nivoa mora i erozija prete da izbrišu to istorijsko mesto. Nivo mora porastao je oko 1,6 stope (~0,5 m) u poslednjih 100 godina, a prognoze ukazuju na dodatnih ~3 stope (~0,9 m) do 2075. Timovi koriste ground-penetrating radar i prioritetizuju iskopavanja po riziku. Stručnjaci upozoravaju da će mnogi obalni lokaliteti morati biti ili odbranjeni ili napušteni, što zahteva hitan javni i politički dijalog.
Džemstaun Na Ivici: Porast Mora Preti Da Izbriše Početke Američke Istorije
As Seas Rise, American History Could Be Washed Away
Sean Romo prekida kopanje u trenutku kada u peskovitom tlu Virdžinije primeti tanku, tamniju liniju. Za Romoa, direktora arheologije projekta Jamestown Rediscovery, to može biti još jedan fragment priče o nastanku Sjedinjenih Država.
"Mislim da bi to mogla biti kapija", kaže tiho.
Oko njega arheolozi rade u precizno izmerenim kvadratima, skidajući zemlju sloj po sloj. Rad je spor i metodičan: svaki centimetar tla može otkriti predmet koji nije video svetlost dana još od ranog 17. veka.
Zašto je Džemstaun važan
Ostrvo na reci Džems bilo je mesto prve stalne engleske kolonije u Severnoj Americi (1607). Tu su se 1619. sastali predstavnici prve predstavničke skupštine na teritoriji koja će postati SAD. Na tom mestu su se ukrštali životi engleskih doseljenika, naroda Powhatan i prvih Afrikanaca dovedenih u englesku Severnu Ameriku, događaji koji su oblikovali političku i društvenu budućnost kontinenta.
Otkriveno — ali ugroženo
Dugo se verovalo da je originalna tvrđava Džemstaun nestala u reci Džems, dok arheolozi nisu otkrili ostatke 1994. Od tada je iskopano više od 5 miliona artefakata — staklene boce, keramika, alati, perle i ljudski ostaci — koji su značajno promenili razumevanje prve uspešne engleske kolonije.
Pretnja od porasta nivoa mora
Džemstaun danas potresa porast nivoa mora. Nivo je porastao oko 1,6 stope (~0,5 m) u poslednjih 100 godina, a prognoze ukazuju na dodatnih približno 3 stope (~0,9 m) ili više do 2075. godine. Reka Džems erodira obalu, dok se sa druge strane šire močvare; iskopine se sve češće pune vodom posle obilnih padavina ili izuzetno visokih plima.
"Uvek moramo biti precizni," kaže Romo. "Ali moramo ubrzati tempo, jer smo pod ozbiljnom pretnjom klimatskih promena. Najveći problem za nas su poplave."
Kako timovi reaguju
Arheolozi sada koriste ground-penetrating radar (radar za probijanje tla) kako bi pre iskapanja identifikovali strukture i prioritete. Svako iskapanje postalo je trijaža: šta je najugroženije i šta treba hitno spasiti pre nego što voda uništi slojeve istorije.
Na nacionalnom nivou problemi su slični: poplavljeni putevi i parkirališta ograničavaju pristup za posetioce, istorijske tvrđave doživljavaju češće zasićenje vodom, a pojasni otoci jugoistoka erodiraju toliko brzo da se pejzaži menjaju do neprepoznatljivosti. Neki spomenici, poput svetionika Kejp Hateras, mogli su biti preseljeni (1999), ali mnoga važna mesta — poput Fort Sumtera — jednostavno se ne mogu premestiti.
Šta to znači za budućnost
Stručnjaci ističu da će društvo morati da donese teške odluke o tome šta može biti odbranjeno, a šta predato prirodnim silama. Konzervativne intervencije kao što su ojačavanje morskih zidova mogu privremeno pomoći — Džemstaun je nedavno ojačao zid iz 1902. velikim kamenjem — ali većina stručnjaka upozorava da to nije trajno rešenje.
"Ako ne budemo ništa preduzimali, u narednih 50 godina ćemo otići od Jamestown Island do Jamestown Islands," upozorava Romo. "Vreme za delovanje je sada, da zaštitimo ovaj prostor i omogućimo budućim generacijama da uče o mestu gde je američka istorija oblikovana."
Autor i izvor: Izveštaj Ben Tracyja za Climate Central; tekst je prilagođen i preveden za srpsko-govorno područje.
Pomozite nam da budemo bolji.
