Mejnovi podvodni travnjaci opadaju zbog obalne izgradnje, unosa hranljivih materija i klimatskih promena, što ugrožava morske ekosisteme i obalske zajednice. Globalno je od kraja 19. veka do ranih 2000-ih izgubljeno oko 29% travnatih površina, a 2019–2024. dodatnih ~4%. Projekti restauracije u Casco Bay i Great Salt Bay, kao i 30-godišnji uspeh u Virdžiniji (više od 12.000 acres, ≈4.856 ha), pokazuju da oporavak funkcioniše kada se poboljšaju uslovi, izaberu prave lokacije i osigura dugoročni rad.
Virdžinija obnovila 12.000 acres eelgrassa (≈4.856 ha) — može li Mejnu da zaustavi opadanje morskih trava?
Glenn Page, who leads a seagrass research and restoration project called Team Zostera, collects reproductive shoots from a healthy eelgrass meadow in Casco Bay on Aug. 7, 2026. Photo by Jamie Walter forThe Maine Monitor.
Livade morskih trava duž obale Mejna sve više opadaju i prorređuju se — trend koji nije izolovan već je deo globalnog, decenijama dugog gubitka podvodnih travnjaka. Za to se najčešće krive obalna izgradnja i ljudske aktivnosti, unos hranljivih materija i klimatske promene.
Zašto je pad morskih trava važan?
Morske trave služe kao rasadnici za mlade morske vrste i imaju ključnu ulogu za obalske zajednice: poboljšavaju kvalitet vode, skladište ugljenik, stabilizuju obale, smanjuju eroziju i ublažavaju udarne talase oluja. Njihov nestanak direktno ugrožava i biologiju zaliva i način života ljudi koji zavise od zdravog priobalnog ekosistema.
Opseg gubitaka
Naučnici procenjuju da je između kraja 1800-ih i ranih 2000-ih svet izgubio oko 29% poznatih površina morskih trava. Novija analiza satelitskih snimaka pokazuje dodatni pad od oko 4% u periodu 2019–2024. Mapiranje koje je sproveo Maine Department of Environmental Protection pokazuje da su neki delovi mejnske obale izgubili više od polovine svoje travnate površine u poslednje dve decenije.
Nade i primeri uspeha
Postoji i razlog za optimizam: morske trave se mogu brzo oporaviti kada su uslovi povoljni, a ljudi sve više interveniraju kroz restauracione projekte. U Mejnu su pokrenuti programi u zalivu Casco i u Great Salt Bay na reci Damaricotta, gde naučnici prate preostale travnjake, mere uslove okoline i eksperimentišu sa setvom iz zdravih populacija.
Volunteers and researchers plucked the reproductive parts of eelgrass, called spathes, at the Schiller Coastal Studies Center in Harpswell on Aug. 7, 2026. They were then placed in tanks where their seeds will fall out and be used for research and potential transplanting. Photos by Jamie Walter forThe Maine Monitor.
Jedan od najdužih i najuspešnijih projekata dešava se u zalivu Chesapeake i priobalnim lagunama Virdžinije i Merilenda. Istraživači iz Virginia Institute of Marine Science (VIMS) razvili su metodu prikupljanja i širenja semena eelgrassa i tokom skoro 30 godina pomogli da se obnovi više od 12.000 acres (oko 4.856 hektara) u priobalnim lagunama.
"Ovo su biljke. One trebaju svetlost da dopre do dna," rekao je Chris Patrick, docent na College of William & Mary i rukovodilac programa mapiranja vodenih biljaka u zalivu Chesapeake.
Šta zaista pomaže pri obnovi?
Patrick i drugi stručnjaci ističu nekoliko ključnih stvari:
- Pravi izbor lokacije: Uspešne, etablirane livade često opstaju i u lošijim uslovima nego što su potrebni za uspostavljanje novih nasada — zato je odabir lokacije presudan.
- Poboljšanje prozirnosti vode: Najčešće najefikasnija mera — uključuje modernizaciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje septičkih sistema i smanjenje otjecanja đubriva i stajnjaka sa poljoprivrednih površina.
- Dugoročan angažman: Restauracija zahteva godine posvećenog rada; prve faze često donose izazove i neuspehe, pa nije realno očekivati rezultate preko noći.
- Sejanje semena kao alat: Setva nije čarobni metak, ali je efikasan pristup kada su uslovi adekvatni, a populacija je lokalno izumrla.
U Mejnu, kombinacija monitoring-a, lokalnih eksperimenata sa setvom i napora za smanjenje izvora zagađenja daje osnovu za potencijalno oporavak. Ključ je u koordinaciji nauke, nevladinih organizacija, lokalnih zajednica i državnih agencija, te u dugoročnom ulaganju u poboljšanje kvaliteta vode i upravljanje obalom.
Fotografija: Volonteri i istraživači su na Schiller Coastal Studies Center u Harpswellu 7. avgusta 2026. skupljali reproduktivne delove eelgrassa (spathes) koje su potom stavljene u rezervoare da bi iz njih ispalo seme za istraživanja i moguće presadnice.
Pomozite nam da budemo bolji.
