Alarmantno: Junske smrtonosne vrućine u Evropi bile bi „skoro nemoguće“ pre nekoliko decenija, upozoravaju naučnici

Junski talas vrućine koji je pogodio Evropu oborio je brojne temperaturne rekorde i, prema naučnicima, bio bi "skoro nemoguć" pre nekoliko decenija bez uticaja ljudskog zagrevanja atmosfere. Posledice su već ozbiljne: stotine smrtnih slučajeva, zatvaranje škola, prekidi u saobraćaju i pritisak na zdravstveni i energetski sistem.

Analiza i ključni nalazi

Studija World Weather Attribution, na koju se poziva CNN, utvrdila je da je aktuelni junski talas bio "najteži ikada zabeležen" u Evropi. Istraživači su analizirali tri najtoplija dana i tri najtoplije noći događaja i uporedili ih sa velikim toplotnim talasima iz prošlosti, kao što su 1976. i 2003. godine.

Po zaključku studije, uporedivi junski talas iz 1976. bio bi oko 6,3°F (≈3,5°C) hladniji, što pokazuje kako je gotovo 2°F (≈1,1°C) globalnog zagrevanja u poslednjih 50 godina dramatično povećalo verovatnoću ekstremnih temperatura. Naučnici takođe ističu da je noćna toplota sada približno 100 puta verovatnija nego 2003. godine — što je posebno opasno jer ljudi tada ne dobijaju dovoljno noćnog hlađenja i odmora.

Rekordi i ljudska cena

Novih temperaturnih rekorda bilo je širom Evrope: Francuska je zabeležila najtopliji dan u istoriji, Ujedinjeno Kraljevstvo je rušilo junske rekorde dva dana zaredom, Španija je imala svoja dva najtoplija junska dana, dok su Švajcarska i Nemačka zabeležile najviše junske vrednosti u istoriji merenja.

Posledice su tragične: Španija je prijavila više od 200 smrtnih slučajeva povezanih s toplotom u četiri dana, dok su u Francuskoj desetine ljudi stradale ili nestale tokom pokušaja da se rashlade. Pored direktnih žrtava, opterećuju se bolnice, raste pritisak na elektroenergetske sisteme, a saobraćaj i turizam trpe poremećaje.

Vlažnost i toplinski stres

Naučnici su takođe pratili vlagu i pokazali da je 45% od 854 grada u 30 pogođenih evropskih zemalja oborilo ili bilo blizu obaranja svih vremena rekorda za wet-bulb globe temperature — meru koja kombinuje temperaturu i vlažnost i direktno procenjuje toplotni stres na ljudsko telo.

Šta naučnici preporučuju

Autori studije i drugi klimatski stručnjaci poručuju da je najefikasniji način da se ograniči buduće pogoršanje talasa vrućine brzo smanjenje sagorevanja nafte, gasa i uglja. Istovremeno, hitne prilagodljive mere — zatvaranje škola, prilagođavanje saobraćaja, otvaranje hladnih centara i informisanje stanovništva — spasavaju živote, ali ne rešavaju temeljni uzrok.

"Ovo leto pokazuje da pri 1.4°C globalnog zagrevanja, ekstremna vrućina već dostiže granice sposobnosti naših društava da se nose sa njom," napisali su naučnici. Kao što je Friederike Otto sa Imperial College London sažela: "Sada je pitanje kakvu budućnost želimo i da li smo spremni da uradimo ono što je potrebno da je obezbedimo."

Evropa je među najbrže zagrevajućim kontinentima, pa stručnjaci upozoravaju da će talasi vrućine postajati intenzivniji, učestaliji i dugotrajniji ako emisije gasova staklene bašte ne budu brzo smanjene.