Naučnici pozivaju da urbano drveće postane obavezni deo gradske infrastrukture, sa posebnim budžetom i zakonski definisanim ciljevima. Stabla hlade gradove, smanjuju rizik od poplava, poboljšavaju kvalitet vazduha i stvaraju ekonomske koristi (1$ uložen = ~3$ lokalne dobiti godišnje). Autori predlažu četvorostepeni pristup: finansiranje, održavanje, pravična raspodela i zakonska obaveza, uz izbor vrsta otpornijih na klimatske promene.
Urbano Drveće Mora Postati Kritična Infrastruktura — Naučnici Pozivaju Na Zakonske Ciljeve I Posebne Budžete
Visoko nad ulicama, njišući se na vetru i često puneći grad zvucima ptica, stabla su lako prevideti — i to uprkos ogromnom broju koristi koje donose gradu. Stabla hlade ulice, smanjuju rizik od poplava, poboljšavaju kvalitet vazduha i pružaju stanište za životinje, ali često ostaju marginalizovana u planiranju urbanog razvoja.
Desetine naučnika u novom eseju objavljenom u časopisu PLOS Climate poziva da se urbano šumarstvo prestane tretirati kao luksuz i da postane obavezni, institucionalizovani deo gradske infrastrukture. Manuel Esperon‑Rodriguez, ekolog sa Bangor University, naglašava da drveće treba tretirati na isti način kao obrazovanje, bezbednost ili transport — sa zakonski definisanim ciljevima i posebnim budžetima.
Zašto je urbano drveće ključno?
Hlađenje i zdravlje: krošnje pružaju hladovinu i transpiracijom ("znojenjem") hlade okolinu, što ublažava efekt urbanog toplinskog ostrva i smanjuje zdravstvene rizike u vrućim talasima.
Upravljanje vodom: zeleni prostori propuštaju kišnicu u tlo, smanjujući bujične tokove i štete od poplava kako padavine postaju intenzivnije.
Ekonomija i društvo: istraživanja pokazuju da svaki uloženi dolar u parkove i rekreaciju može doneti oko tri dolara lokalne ekonomske koristi godišnje — kroz zdravlje, turizam i povećanu privrednu aktivnost.
Četvorostepeni pristup za uspeh
- Finansiranje: izdvajanje stalnog budžeta i prepoznavanje urbanog šumarstva kao kritične infrastrukture, ne oslanjanje isključivo na nesigurne privatne donacije.
- Održavanje: dugoročno ulaganje u sadnice i njihovu negu (posebno u prvim godinama) kako bi stabla preživela i rasla.
- Pravda i participacija: pravična raspodela krošnje — prioritet za zapostavljena naselja — i uključivanje zajednica u izbor vrsta i lokacija.
- Zakonska načela i dokazi: postavljanje obaveznih ciljeva (npr. povećanje pokrivenosti krošnjom) uz naučno utemeljenu selekciju vrsta otpornijih na rastuće temperature.
Pravda i saradnja sa građanima
Autori upozoravaju da zelenilo u gradovima nije jednako raspoređeno — bogatije četvrti su obično zelenije i hladnije. Zato moraju postojati programe koji posebno ciljaju manje servisirana područja. Takođe, planovi moraju nastati u saradnji sa lokalnim zajednicama: neki će želeti voćke, drugi vrste sa malo opalog ploda; alergije i druge lokalne brige treba uzeti u obzir.
Zakonske obaveze i dugoročna otpornost
Predlog naučnika uključuje da ciljevi povećanja krošnje budu zakonski potvrđeni, a ne samo izborni predizborni obećanja. Time se postiže dugovečnost politika i omogućava građanima da drže vlast odgovornom. Planovi treba da kombinuju kratkoročne ambicije sa dugoročnom otpornosti — izborom vrsta koje će preživeti narednih 10, 20 ili 50 godina u uslovima sve toplije klime.
Šta gradovi mogu odmah da urade?
- Uvesti poseban budžet za sadnju i održavanje drveća.
- Izraditi mape krošnje i prioritetizovati nerazvijene, tople kvartove.
- Uključiti građane u odluke o vrstama i lokacijama.
- Uspostaviti zakonske ciljeve pokrivenosti krošnjom i mehanizme odgovornosti.
Ovaj pristup ne samo da ublažava klimatske i zdravstvene rizike, već predstavlja isplativu investiciju u budućnost grada. Prihvaćanjem urbanog šumarstva kao kritične infrastrukture gradovi mogu istovremeno poboljšati kvalitet života, smanjiti troškove i povećati otpornost na klimatske promene.
Izvor: Adaptirano iz teksta objavljenog u Grist i PLOS Climate; original objavljen 1. jula 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
