Sažetak: Građani i naučnici upozoravaju da planovi za gradnju u sekundarnim šumama poput Maju Foresta mogu povećati urbanu toplotu, pogoršati zagađenje vazduha i podići rizik od poplava. Iako vlada najavljuje velike investicije u infrastrukturu prilagođavanja, kritičari traže da se šume priznaju kao ključna "zelena" infrastruktura. Protesti i pritisak javnosti doveli su do delimičnog zadržavanja šume, ali ostaju otvorena pitanja uključivanja tih vrednosti u konačni nacionalni plan prilagođavanja.
Naučnici Upozoravaju: Krčenje Maju Foresta Može Pogoršati Toplotu, Zagađenje i Poplave
Photo Credit: iStock
Dok Singapur priprema svoj prvi nacionalni plan prilagođavanja klimatskim promenama, sve veći broj građana i naučnika upozorava da planska gradnja na sekundarnim šumama može značajno pogoršati lokalne klimatske i zdravstvene uslove. Najglasniji sukob vodi se oko Maju Foresta — regenerišuće šume od 57 jutara (23 hektara) u centralnom delu grada — gde predloženi stambeni projekat izaziva snažan otpor javnosti.
Pozadina i aktuelni planovi
Vlasti i dalje planiraju izgradnju u Maju Forestu i u području Gillman Barracks, mada je 14. avgusta ministar za nacionalni razvoj Alvin Tan najavio revidirane planove koji ostavljaju više šume nego prvobitno predviđeno. Uprkos tome, protivljenje javnosti nije splasnulo: više od 2.000 ljudi okupilo se 16. avgusta u Hong Lim Parku kako bi protestovali protiv krčenja.
Reakcije građana i organizacija
„Šume su ključne za naše zdravlje i dobrobit,“ rekla je studentkinja studija o životnoj sredini Saw Yun Ya, dodajući da drveće deluje kao "prirodni klima-uređaj" za okolne naseljene zone.
Aktivisti i lokalne grupe traže da procene uticaja na životnu sredinu sistematski uključe klimatske, zdravstvene i sociokulturne posledice uklanjanja šuma pre donošenja konačnih odluka.
Naučni nalazi i rizici
Naučnici, među njima Winston Chow iz Singapore Management University i tim iz inicijative Cooling Singapore, ističu da postoje jaki dokazi kako bi krčenje šuma kao što je Maju povećalo urbanu temperaturu, pogoršalo kvalitet vazduha i podiglo rizik od poplava. Studija Nacionalnog univerziteta Singapura iz 2024. procenila je da bi topliji i vlažniji uslovi do 2035. mogli smanjiti produktivno radno vreme za oko 14% u ključnim sektorima, što bi koštalo ekonomiju približno 2,22 milijarde SGD godišnje.
Praktične posledice za stanovništvo
Nestanak zelenih površina utiče na svakodnevni život: topliji domovi, veći rizik pri radu na otvorenom, poremećen san i veća izloženost poplavama. Neki stanovnici već menjaju mesto stanovanja u potrazi za hladnijim mikroklimatama — primer je i prirodni vodič i dostavljač hrane na biciklu Jimmy Tan koji se identifikovao kao "microclimate refugee".
Vladine mere i šira strategija
Singapur planira ulaganje od 100 milijardi SGD u prilagođavanje klimatskim promenama, uključujući 10 milijardi za obalnu zaštitu i drenažu. 2025. je osnovana kancelarija za otpornost na toplotu, a pokrenut je i program od 40 miliona SGD za proučavanje toplotnog stresa među ranjivim grupama. Međutim, nacrt okvira za nacionalni plan prilagođavanja (očekivan 2027.) ne ističe eksplicitno očuvanje postojećih sekundarnih šuma kao centralni prioritet.
Širi kontekst
Borba oko Maju Foresta deo je globalne debate o vrednosti stojećih šuma u urbanim i ruralnim sredinama: odluke o korišćenju zemljišta pre oblikuju klimu i bezbednost mnogo pre prvog talasa vrućine ili poplave. Stručnjaci kao Benjamin Horton ističu da, ako se Singapur pozicionira kao "grad u prirodi" i želi privući investitore na osnovu klimatske spremnosti, onda to mora i da pokaže kroz očuvanje zelenih površina.
Zaključak: Javni pritisak već je doveo do zadržavanja delova šume, ali ostaje otvoreno pitanje hoće li očuvanje sekundarnih šuma postati sastavni deo strategije prilagođavanja. Aktivisti zahtevaju da se šume zvanično priznaju kao infrastruktura prilagođavanja pored nasipa, sistema odvodnjavanja i tehnologija hlađenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
