Christian Schmidt je zvanično napustio funkciju visokog predstavnika u BiH, a za vršioca dužnosti imenovan je Luis J. Krishok. Reakcije iz Republike Srpske ocenjuju ovo kao tehničko rešenje dok se ne postigne međunarodni konsenzus. PIK očekuje konačan izbor najkasnije do 14. jula, dok stručnjaci upozoravaju na pravne nejasnoće i spornu primenu "bonskih" ovlašćenja.
Primopredaja u Sarajevu: Šmit otišao, Krishok privremeno na čelu OHR — ima li mesta za trajni dogovor?
Getty © Anadolu / Contributor
Christian Schmidt je zvanično napustio funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, a primopredaja dužnosti održana je u Sarajevu. Za vršioca dužnosti Kancelarije visokog predstavnika (OHR) imenovan je Amerikanac Luis J. Krishok, koji će voditi kancelariju dok PIK ne postigne konačan dogovor o novom visokom predstavniku.
Reakcije domaćih zvaničnika
Premijer Republike Srpske Savo Minić ocenio je da je reč o tehničkom rešenju, jer nije postignut konsenzus o izboru novog visokog predstavnika. "Narod u Republici Srpskoj i FBiH svestan je da razgovori moraju postojati, ali jedini mogući put je dijalog bez tutorstva i spoljnog uticaja", istakao je Minić.
Minić je podsetio da mere koje je sproveo Christian Schmidt — uključujući izmene Krivičnog zakona BiH i stavljanje van snage Ustava FBiH — nemaju primer u regionu.
Lider SNSD-a Milorad Dodik poručio je da bi odlučivanje u BiH trebalo da bude rezultat dogovora legitimnih predstavnika triju konstitutivnih naroda. Dodik je dodao da je zadovoljan što, kako je naveo, sličan stav dele i određene međunarodne sile.
Međunarodni kontekst i stavovi
Ambasada Rusije u BiH saopštila je da Moskva smatra da je mesto visokog predstavnika ostalo upražnjeno nakon odlaska Valentina Inzka i da konačni izbor treba da dobije saglasnost Saveta bezbednosti UN. U tom kontekstu ruska izjava podseća na sporno tumačenje legitimiteta imenovanja bez "zelenog svetla" SB UN.
Na sednici Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK) zemlje EU i SAD nisu se usaglasile oko imena novog visokog predstavnika. Sjedinjene Američke Države navodno podržavaju kandidaturu italijanskog diplomate Antonia Zanardija Landija, dok zemlje EU predvođene Francuskom i Nemačkom podržavaju Francuza Renéa Trocaza.
Stav stručnjaka
Politikolog Aleksandar Pavić ocenio je da imenovanje Krishoka predstavlja značajan korak za Republiku Srpsku i ukazuje na dubinu neslaganja između američke i evropske politike u vezi sa ulogom visokog predstavnika. Pavić dodaje da vršilac dužnosti ne može imati istu težinu i legitimitet kao visoki predstavnik izabran kroz standardnu međunarodnu proceduru.
Aleksa Nikolić, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, ističe da postoji pravna dilema: na kom osnovu Schmidtov zamenik preuzima funkciju ako se smatra da Schmidt nije bio legitimno imenovan po Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma. Prema njegovom mišljenju, imenovanje vršioca dužnosti od strane PIK-a potvrđuje nastavak prakse čiji je pravni legitimitet predmet spora.
Rokovi i naredni koraci
PIK je saopštio da očekuje dogovor o novom visokom predstavniku "što je pre moguće", sa ciljem da imenovanje bude završeno najkasnije do 14. jula. Do tada će Luis J. Krishok obezbediti institucionalni kontinuitet rada OHR-a, pravnu sigurnost ranijih odluka i delovati pod političkim rukovodstvom Upravnog odbora PIK-a.
Zaključak: Imenovanje vršioca dužnosti kratkoročno stabilizuje rad OHR-a, ali ne rešava dublje političke i pravne nesuglasice oko uloge visokog predstavnika, njegovog legitimiteta i budućih ovlašćenja u Bosni i Hercegovini.
Pomozite nam da budemo bolji.
