Kraj Šmitove epizode u BiH: Zvaničnici RS traže poništavanje nametnutih odluka, Krishok privremeno preuzeo OHR

Odlazak visokog predstavnika Kristijana Šmita iz BiH ocenjen je у Републици Srpskoj kao kraj — kako ističu zvaničnici — jedne nelegitimne i antiustavne epizode. Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH, Staša Košarac, rekao je da se koncept nameštanja i tutorskog delovanja međunarodnih zvaničnika ponovo suočio s političkim porazom i da je sledeći korak poništavanje svih odluka koje je Šmit nametnuo.

Optužbe na račun mandata Kristijana Šmita

Košarac je za Srnu naveo da Šmit, po njegovoj oceni, nije imao potvrdu Saveta bezbednosti UN i da mu je falio legitimitet visokog predstavnika. "Njegov nelegitimni mandat obeležen je antiustavnim delovanjem, nameštanjem odluka mimo demokratskih procedura i pokušajima da volju jednog stranca postavi iznad Ustava i zakona", poručio je Košarac.

"Svaka njegova odluka predstavljala je udar na suverenitet domaćih institucija i grubo narušavanje Dejtona i ustavnog poretka u BiH." — Staša Košarac

Prema njegovim rečima, Šmitovim dekretima targetirani su bili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, institucije Republike Srpske i srpski narod, sa ciljem njihovog disciplinovanja i slabljenja ustavnih nadležnosti Srpske.

Reakcije rukovodstva Republike Srpske

Košarac i drugi zvaničnici ističu da je Republika Srpska odgovarala isključivo ustavnim i demokratskim sredstvima i da danas stoji "politički stabilna i institucionalno snažna". Zvaničnica iz Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, naglasila je da je vidljiv novi pristup međunarodne zajednice prema ulozi visokog predstavnika i da Republika Srpska odbacuje očuvanje tzv. bonskih ovlašćenja.

"Održavanje bonskih ovlašćenja je za Republiku Srpsku neprihvatljivo." — Željka Cvijanović

Privremeno rešenje i dalje koraci

Dosadašnji prvi zamenik visokog predstavnika, Amerikanac Luis Krishok, imenovan je odlukom Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK) za vršioca dužnosti visokog predstavnika u BiH do konačnog izbora novog kandidata. PIK se obavezao da će postići dogovor o izboru novog visokog predstavnika najkasnije do 14. jula.

Prema dosadašnjim informacijama, Sjedinjene Američke Države podržavaju kandidaturu italijanskog diplomate Antonia Zanardi Landija, dok članice EU favorizuju francuskog diplomatu Renea Trokaza. Krishok se pominje kao moguća kompromisna opcija.

Zaključak

Zvaničnici Republike Srpske vide odlazak Šmita kao početak vraćanja nadležnosti domaćim institucijama i poništavanja odluka koje su, prema njima, donete van ustavnih okvira. Istovremeno, međunarodna procedura izbora novog visokog predstavnika ostaje otvorena i očekuje se konačan dogovor PIK-a do sredine jula.